BEOGRAD,Iako uredno vraćamo kredite, a od ukupno odobrenih prekoračenja po tekućim računima (dozvoljeni minus) koristimo manje od 50 odsto, centralna banka odlučila se za restriktivne mere koje će mogućnost zaduživanja građana kod banaka znatno suziti. Zašto je to učinjeno, za “Blic nedelje” objašnjava Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije.
– Novom odlukom je izmenjena i dopunjena dosadašnja definicija mesečnih kreditnih obaveza fizičkih lica u pogledu obračuna njihove kreditne sposobnosti na način da uključuje i pet odsto ukupno odobrenih prekoračenja po tekućem računu, tako da su banke u obavezi da svoja potraživanja od dužnika sa slabom kreditnom sposobnošću (gde mesečne kreditne obaveze prevazilaze propisane limite) klasifikuju u kategorije G ili D i formiraju rezervaciju u visini od 40 do 100 odsto tih potraživanja. To znači da će banke, a ne građani, od 1. jula 2008. prilikom procene kreditnog rizika, biti u obavezi da potraživanja od fizičkih lica čije su ukupne mesečne kreditne obaveze veće od 30, odnosno 50 odsto njihovih redovnih mesečnih primanja klasifikuju i formiraju adekvatnu rezervaciju na navedeni način.
To, takođe, znači da će banke na isti način postupati i prilikom odobravanja novih kredita građanima i utvrđivanja njihove kreditne sposobnosti. Takođe, ovom regulativom nije zabranjeno bankama da daju kredite ili odobravaju prekoračenja po tekućim računima i fizičkim licima čije mesečne obaveze prevazilaze pomenute iznose, ali je propisano da će, u takvim slučajevima, banke biti u obavezi da iz sopstvenih sredstava formiraju rezervacije za te dužnike. Ova regulativa ni na koji način ne obavezuje građane da se usklađuju s njom.
Da li rukovodstvo NBS smatra da samo građani treba da plate ceh povećanja javne potrošnje? Osećate li odgovornost prema ljudima koje ste do juče bombardovali pozivima za korišćenje platnih kartica, otvaranje računa, korišćenje kredita, bankomata i drugih za naše tržište relativno novih bankarskih usluga?
– Ne radi se ni o kakvom “plaćanju ceha”, radi se o novoj prudencijalnoj regulativi, sa ciljem unapređenja kvaliteta i upravljanja rizicima banaka, a sve radi jačanja poverenja i zaštite interesa deponenata, dakle i štediša.
Ali iz vašeg pitanja proizilazi nerazumevanje između adekvatnog informisanja i poziva na korišćenje usluga. Obaveštavanje javnosti o mogućnostima dobijanja kredita i korišćenja novih bankarskih proizvoda ni na koji način se ne može poistovetiti sa pozivom na zaduživanje. To naročito ne važi za NBS, koja je objavila brošure, prospekte, dala brojna saopštenja, kojima se upravo skreće pažnja javnosti, pre svega građanima, na potrebu da se oprezno zadužuju i prethodno procene da li su sposobni da izmiruju svoje obaveze. Jer, naravno, svaka bankarska usluga ima svoju cenu i svako zaduživanje podrazumeva obavezu vraćanja s kamatom.
Mnogi će građani doći u situaciju da odustanu od korišćenja platnih kartica i moraće jednokratno da izmire dug iako s bankom imaju ugovor koji im garantuje otplatu pet odsto duga mesečno. To znači da će njihovi ugovori s bankama postati ništavni.
– Građani nisu ni u kakvoj obavezi da se usaglašavaju sa propisima NBS, niti je to nadležnost NBS, nego su banke u toj obavezi. Banke nemaju pravo da traže od građana prevremenu otplatu ili vraćanje pozajmica pre ugovorenog roka, osim ako klijent nije potpisao ugovor u kome postoji mogućnost da banka jednostrano raskine ugovor. Građani treba da pogledaju u svojim ugovorima u kojim situacijama je to moguće. Banke nemaju pravo da s pozivom na regulativu NBS to traže od klijenata, niti je to uopšte predmet ove regulative.
Kada će biti poznati tehnički detalji najavljenih mera?
– Detaljna uputstva vezana za primenu svih objavljenih odluka u pripremi su i biće blagovremeno objavljena. Inače, za konkretan obračun kreditne sposobnosti građana, koji uključuje i pet odsto dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, nisu potrebni nikakvi tehnički detalji, jer je to u potpunosti jasno.
Ima li šanse da NBS preispita svoju odluku i ublaži najavljene restriktivne mere?
– Regulativa je doneta, banke se pripremaju za nju i uopšte se ne odnosi na građane. U kojoj meri će građani biti pogođeni, zavisi od poslovne politike svake banke. Kao i do sada, banke koje žele da održe ili povećaju svoje učešće na tržištu i dalje će odobravati pozajmice preko 30 odsto mesečnih obaveza i obrazovati rezervacije, zavisno od svoje metodologije procene sposobnosti dužnika, u visini od 40 do 100 odsto.
