BANJALUKA – Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske uputilo je preduzeće „HES Gornja Drina“ na vađenje nove ekološke dozvole za izgradnju HE „Buk Bijela“, što će dodatno usporiti realizaciju ovog višemilionskog projekta, otkriva CAPITAL.
Prema zvaničnim informacijama iz pomenutog ministarstva, ekološka dozvola za HE „Buk Bijela“ ukinuta je prije isteka roka do kojeg je važila, a investitor je upućen na novi postupak ishodovanja potrebnih dozvola.
„Ministarstvo je 17. januara ove godine donijelo novo rješenje kojim je utvrđeno da je prestalo da važi rješenje od 18. decembra 2019. godine, te je ekološka dozvola brisana iz Registra izdatih ekoloških dozvola. Nakon sprovedenog postupka prethodne procjene uticaja na životnu sredinu, doneseno je rješenje kojim se zahtijeva izrada Studije uticaja na životnu sredinu“, navodi se u odgovoru na naša pitanja.
Podsjećamo, projektom HES Gornja Drina predviđene su četiri hidrocentrale Foča, Sutjeska, Buk Bijela i Paunci. Koncesiju za izgradnju ovih hidroelektrana procijenjene vrijednosti 850 miliona KM dobilo je zajedničko preduzeće Elektroprivrede RS i Elektroprivrede Srbije „HES Gornja Drina“.
Početak realizacije ovog projekta u pitanje su dovela 24 uglavnom bošnjačka poslanika u Parlamentu BiH koji su uputili apelaciju Ustavnom sudu BiH osporavajući nadležnost Republike Srpske da dodijeli koncesiju za ovaj projekat. Ustavni sud je naložio Komisiji za koncesije BiH da u svojstvu Zajedničke komisije za koncesije riješi sporna pitanja između BiH i Republike Srpske u ovom slučaju i predmet je još pred Komisijom za koncesije BiH.
U međuvremenu je Ekološka dozvola istekla, odnosno prošao je rok do koga je važila i resorno ministarstvo je preduzeću HES „Gornja Drina“ naložilo da izvadi novu ekološku dozvolu.
„S obzirom na planiranu lokaciju, naloženo je da Studija uticaja na životnu sredinu mora da sadrži poseban dio koji se odnose na opis same lokacije i mogući uticaj projekta na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (ESPOO konvencija)“, precizirali su iz ministarstva.
Institucije Crne Gore koriste mogućnosti koje joj daje ESPOO konvencija i usporavaju izradu Studije uticaja na životnu sredinu i samo izdavanje Ekološke dozvole.
Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore u svom aktu je navelo da je potrebno detaljnije obrazložiti prekogranični uticaj na osnovu novih podataka koji su sakupljani od strane Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju (ZHMS) Crne Gore, a ZHMS je ocijenio da je potrebno postaviti i snimiti fiksne repere duž Pive, Tare i Drine u istom koordinatnom sistemu za cijeli prostor buduće akumulacije.
„Studija uticaja na životnu sredinu mora da sadrži poseban dio koji se odnosi na opis lokacije i mogući uticaj projekta na životnu sredinu Crne Gore. Konkretno, Studija mora da opiše alternative, odnosno opis razumnih alternativa koje se odnose na nacrt projekta, tehnologiju, lokaciju, veličinu i obim, uključujući i efekte na životnu sredinu i opis mogućih uticaja projekta na životnu sredinu Crne Gore, kao i program praćenja uticaja na životnu sredinu – monitoring uz korišćenje ažuriranih podataka, odnosno posljednje dostupnih podataka“, navodi se u dopisu crnogorskog ministarstva.
Pomoćnik ministra za energetiku RS Milan Baštinac koji je i predsjednik Upravnog odbora HES „Gornja Drina“ kaže da Crna Gora ima pravo da koristi ESPOO konvenciju, ističući da će sve biti urađeno u skladu sa tom konvencijom i svim drugim domaćim i međunarodnim aktima koji se odnose na zaštitu životne sredine.
„Mi ćemo uzeti u obzir sve ono što traže kolege iz Crne Gore, jer želimo da studija bude potpuno relevantna kako niko ne bi imao ni najmanji osnov da dovede u pitanje Ekološku dozvolu. Sigurno će biti takvih pokušaja, ali mi ćemo obezbijediti da svi argumenti budu na našoj strani“, kategoričan je Baštinac.
Kada je riječ o opstrukcijama iz Sarajeva, on ističe da je Savjet ministara BiH još 2019. godine usvojio Strategiju energetike u kojoj je HE „Buk Bijela“ listiran kao projekat Republike Srpske, a ne kao prekogranični projekat.
„Iz Sarajeva pokušavaju na silu da daju nadležnost Komisiji za koncesije BiH kako bi konačno dodijelila jednu koncesiju, ali da za to nema osnova. Najbolja potvrda je pomenuta Strategija energetike koju je usvojio Savjet ministara i na koju je trebao da se pozove Ustavni sud BiH i odmah odbaci apelaciju bošnjačkih poslanika koji zlonamjerno usporavaju realizaciju ovog velikog infrastrukturnog projekata samo zato što je u pitanju zajednička investicija Srbije i Republike Srpske“, kaže Baštinac.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
A da li je ustavni sud i komisija za koncesije BiH bila nadležna kad su Bošnje dali rudnik u Varešu u koncesiju?
Banda pokvarena, treba ih samo ignorisati i raditi šta je dobro za nas.