VAŠINGTON, Mada evro važi kao “druga po redu najvažnija svjetska valuta”, mnogi ekonomski analitičari smatraju da je riječ o “valuti prošlosti” i komparacijom sa dolarom pokazuju da je evro zapravo mnogo slabiji nego što se to vjeruje.
Šta to ima dolar što evru nedostaje?
Najvažnija je činjenica da iza dolara stoji jedna centralna banka, a ne 17 – kao što je to slučaj sa evrom.
Za razliku od dolara, gdje se finansijska politika provodi na jednom mjestu – u Vašingtonu, iza evra ne stoji ni politička unija.
Dalji problem evra u poređenju sa dolarom, objašnjavaju ekonomski eksperti, jeste prisna veza pojedinih nacionalnih država sa bankama u vlastitoj zemlji. To stanje, za mnoge ekonomiste, predstavlja jedno od najvećih strukturnih problema evra.
Od samog početka je trebalo biti regulisano da pojedine zemlje unutar monetarne unije mogu proglasiti stečaj – smatraju eksperti.
Ali, preduslov za to jeste da banke budu stabilne da bi podnijele stečaj i eventualni otpis dugova. To znači da je trebalo da raspolažu sa više vlastitog kapitala.
U SAD ne postoje banke koje su zavisne od finansijske sudbine pojedinih saveznih država.
Ako država Kalifornija bankrotira, to ne znači da su ulozi štediša ugroženi, jer se oni nalaze u Federalnoj banci – objašnjavaju eksperti.
Najveća razlika između dolara i evra jeste odnos centralnih banaka naspram “svojih” valuta.
I dok američka Centralna banka može suvereno i sama da odlučje o sudbini dolara, evropska je zavisna od odluke 17 nacionalnih banaka zemalja članica evrozone.