BEOGRAD, Energetski pasoši su neophodni da bi novi objekti dobili upotrebne dozvole.
Stari objekti nisu obuhvaćeni tim zakonom, ali ako građani poprave izolaciju u tim zgradama, i oni mogu da dobiju energetski pasoš.
Umjesto dosadašnje izlolacije na zgradama od svega dva tri centrimentra, nove zgrade imaće duplo jaču izlolaciju, kao i duple prozore da se ne bi rasipala elektična energija.
Milica Jovanović Popović sa Arhitektonskog fakulteta kaže da su Energetski pasoši sertifikati koji pokazuju koliko zgrada troši za grijanje tokom godine po metru kvadratnom njene površine,korisne površine unutar takozvanog termičkog omotača
Ovi standardi su u Evropskoj uniji već zaživjeli dok Srbija do sada nije imala propise kojima se efikasno štedi energija. Dotrajale fasade, drvenarija i izolacija gube ogromnu količinu energije. Snimci koja registruje kamera za oslobođanje energije zbog loše izloacije pokazuje koliko gubimo energije.
Vladimir Lovrić, arhitekta i urednik magazina “Eko kuća” kaže da su prvi koraci konzervacije energije izmjene prozora, kvalitetna spoljašnja izolacija zgrada, a time će se ujedno obnoviti zgrada.
Dugoročno, ovi standardi će smanjiti emisiju štetnih gasova ali i troškove građana za električnu energiju. Jedan dio građana već je potpisao ugovor sa elektranama koji podrazumijeva da će plaćati samo koliko su potrošili.
“Zašto je dobro da i postojeće zgrade imaju pasoš, zato što bi onda ljudi mogli da imaju uvid koliko njihova kuća troši i da eventualno ako imaju mogućnosti krenu u neku vrstu rekonstrukcije. Ljudi onda vide da mogu da uštede,da ne mora tokom zime da bude dvadeset četiri stepena u stanu u da se pritom otvaraju prozori jer im je vruće, vide na svojim računima da može da se uštedi”, kaže Milica Jovanović Popović.
Dobijanje energetskog pasoša za jednu zgradu značiće veću vrijednost stanova pa lokacija neće više biti najvažniji parametar pri određivanju cijene. B92
