BEOGRAD, Slabljenje dinara koje je više od 15 odsto na godišnjem nivou u odnosu na evro definitivno ozbiljno ugrožava srpsku privredu i, posebno – poljoprivredu.
– Kurs nam bukvalno jede svaki profit – kaže za „Novosti“ jedan od uglednih srpskih privrednika. – Radimo tako da rast evra obračunavamo u kalkulacijama i do 20 odsto. Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou. Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvjesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača.
Prema mišljenju privrednika, neizvjesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je riješiti njegovim fiksiranjem.
– Odavno smo tražili od države da obezbjedi stabilnost kursa – kaže za „Novosti“ privrednik Toplica Spasojević. – Fiksni kurs može da bude dobro rješenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje.
Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom. Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za njemačku marku, a građani Srbije to vrijeme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrijednost dinara i marke.
Loše strane fiksnog kursa
* Ubrzano trošenje deviznih rezervi centralne banke
* Narodna banka Srbije gubi monetarnu nezavisnost
Dobre strane fiksnog kursa
* Veća likvidnost privrede
* Stabilizacija cijena
* Smanjenje kamatnih stopa
* Manje mogućnosti za pronevjeru
Novosti
