BEOGRAD, Krajnji je trenutak da se ozbiljno preispita struktura prihoda i rashoda u budžetu Srbije, jer koja god vlada da se formira, mi nemamo prostora za dalje zaduživanje, upozorava profesor Branko Urošević iz Kancelarije glavnog ekonomiste Narodne banke Srbije.
Predizborna obećanja, bez jasnog plana kako ih ispuniti, nisu dobra, jer stvaraju potpuno nerealna očekivanja, kaže on.
„Ako bi povećanje subvencija podrazumjevalo dodatno zaduživanje, postoji sasvim realna opasnost da dođemo u situaciju da veliki dio budžeta ide na kamate za kredite. Poslije toga, više neće biti ni subvencija niti bilo čega sličnog, nego ćemo doći u situaciju u kojoj ćemo sve više ličiti na Grčku”, kaže Urošević za Politiku.
Ove godine, prema procjeni Fiskalnog savjeta, Srbiji će samo za otplatu kamata i glavnica biti potrebno oko pet milijardi evra, što je oko 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što privreda stvori za godinu dana. Da li je to signal za uzbunu, pitali smo profesora Uroševića.
„Signal za uzbunu je to što je, i pored toga što je MMF imao veoma konstruktivan odnos prema nama, prekinut aranžman iz predostrožnosti. Očigledno, stvar je ozbiljna. A pregovori nisu prekinuti zbog monetarne politike, nego zbog potrošnje koja je neprimerena prihodima”, ističe Urošević.
Subvencije, ukoliko se uopšte daju, moraju biti usmjerene isključivo ka onim granama koje će donijeti devizni prihod ili smanjiti rashod. Problem je, međutim, kako to uraditi a da se ne napravi neravnoteža na tržištu, objašnjava on.
„Neke od naših velikih kompanija krizu su provele tragajući za načinima kako da dođu do subvencija. A pritisak na NBS odnosio se na veoma prostu stvar – uzeti su veliki krediti i kada je došlo do pada privrednih aktivnosti i pritisaka na kurs, valutni rizik je pretočen u kreditni. Mehanizmi koji su NBS na raspolaganju u tom smislu vrlo su ograničeni”, objašnjava Urošević.
Prvo, spasavanje preduzeća koja zbog prevelikog zaduživanja dođu u problem nije jedna od zakonskih funkcija centralne banke, dodaje on.
„Naravno da nikome od nas, pa ni NBS, nije svejedno ako veliko preduzeće propadne. Ali šta će se desiti ako, na primjer, fiksiramo kurs na određenom nivou? Što je veća razlika između tog i tržištem diktiranog kursa, to će biti i veća tražnja za devizama. Pojaviće se mjenjači na ulicama i dupli kursevi, a to smo već vidjeli. Na kraju NBS, kad potroši raspoložive devizne rezerve, a potrošila bi ih relativno brzo, više neće moći da brani dinar na fiksiranom nivou”, kaže on.
„A slabljenje nacionalne valute biće mnogo više i snažnije zbog tog psihološkog efekta nego što bi to inače bilo. Sa druge strane, sa politikom ciljanja inflacije koju NBS, saglasno svom mandatu, sprovodi, ako se svi, a posebno država, ponašaju odgovorno, NBS može situaciju da drži relativno stabilnom”, smatra Urošević. Dokaz za to jeste i nizak nivo inflacije koju trenutno imamo na međugodišnjem nivou.
Zato ne misli da postoji nikakav valjan razlog za promjenu monetarne politike. Do tog zaključka došao je i tokom brojnih naučnoistraživačkih seminara koje su u centralnoj banci, na inicijativu Kancelarije glavnog ekonomiste, održani u prethodnom periodu.
„Vodeći svjetski makroekonomisti sa kojima smo diskutovali nisu nam savjetovali da suštinski mjenjamo monetarnu politiku. Naprotiv, mislim da su impresionirani načinom na koji se ovdje radi. Takođe, često mjenjanje kursa monetarne politike bilo bi pogubno po privredu. Transparentnost i predvidivost veoma su važni i time se u NBS rukovodimo”, kaže Urošević. Politika