BEOGRAD, Da bi došli do građevinske dozvole, neimari moraju da odriješe kesu. Ne samo što regularno treba da plate razne saglasnosti i takse, već mitom valja “podmazati” i službenike i to najviše one u lokalnim samoupravama.
Tako su nadležni da bi “ubrzali” proceduru od čak 55 odsto građevinskih kompanija tražili novac, za 18 odsto predložena je korupcija u robi, za 17 odsto u uslugama, a 10 odsto neimara trebalo je da “pomogne” političke stranke.
Do ove sramne statistike došla je Mreža za poslovnu podršku, koja je tokom ove jeseni anketirala 726 menadžera građevinskih firmi, koje posluju u Srbiji. Korupcija je najizraženija u lokalnim samoupravama, pa je tako mito traženo od 39,8 odsto kompanija u postupku pribavljaanja dokumentacije za lokacijsku dozvolu, slijedi katastar sa 35,3 odsto firmi, komunalci sa 27,5. I u postupku izdavanja upotrebne dozvole cvjeta korupcija, i mito je traženo od 20,8 odsto kompanija, za rekonstrukciju, adaptaciju i modernizaciju objekata 14,6 odsto firmi.
– Sve ovo ukazuje da će novo rješenje iz usvojenog Zakona o planiranju i izgradnji, o prenošenju svih obaveza kod izdavanja građevinskih dozvola na lokalne samouprave, koje za podnosice zahtjeva treba da prikupe dokumentaciju, biti teško sprovodljivo u praksi – navode u Mreži za poslovnu podršku. – Jer, upravo su lokalne samouprave i njihova javno-komunalna preduzeća u praksi najveći kočničari u postupku izdavanja građevinskih dozvola. Ukoliko Ministarstvo građevinarstva u kratkom roku ne postavi rigorozan sistem kontrole mogućnosti za korupciju na osnovu novog Zakona o planiranju i izgradnji, postaće čak i veće.
Anketirani privrednici traže od Vlade Srbije da se odlučnim sistemskim mjerama najzad stane na put korupciji, što će olakšati poslovanje i dugoročno povećati priliv u republički budžet.
Najgora je južna Srbija
Kada se posmatraju regioni Srbije u kojima su koruptivni zahtjevi ka građevinskim kompanijama bili najčešći, najgore su južna i istočna Srbija gdje se mito tražilo od čak 56 odsto kompanija iz tih regiona. Slijedi Šumadija sa 32 odsto, Beograd sa 25, zapadna Srbija sa 24 i Vojvodina sa 17 odsto firmi. A, u zemljama EU prosjek je manji od tri odsto. Novosti