BANJALUKA, Glavni revizor Republike Srpske Duško Šnjegota predočio je u Briselu predstavnicima Evropske komisije iskustva u reviziji javnog sektora u Srpskoj, te o napretku koji je u toj oblasti postignut. Šnjegota je bio u delegaciji BiH, koja je u okviru rada Privremenog pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku, razgovarala sa predstavnicima Evropske komisije o napretku BiH na putu ka evropskim integracijama, saopšteno je iz Glavne službe za reviziju javnog sektora Srpske.
Ovo je bila prva prilika da predstavnici Glavne službe za reviziju prezentuju Evropskoj komisiji iskustva u reviziji javnog sektora u Republici Srpskoj, te postignuti napredak.
Predstavnici Evropske komisije istakli su da bi predstavnici Glavne službe za reviziju trebalo redovno da budu pozivani na ovakve sastanke, jer je to, kako su naveli, odličan način da im se u kontinuitetu prezentuju relevantne informacije o razvoju eksterne revizije u javnom sektoru.
Rad Privremenog pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku odvija se u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU i obuhvata, pored ostalih, i oblast eksterne revizije u javnom sektoru.
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
A na kom jeziku je Šnjegota predstavio rezultate, pošto je poznato da ne govori nijedan strani jezik?
Gospodine Šnjegota!
Da li su predstavnici Evropske komisije u Briselu, nakon predočavanja vašeg iskustva u reviziji javnog sektora u Srpskoj, kao i o napretku u toj oblasti MOGLI DA SHVATE ILI PRIHVATE, DA ZA TE NALEZE O NEGATIVNOSTIMA, DA NE KAŽEM O KRIMINALU KOJI SE MJERI MILIONIMA MARAKA? NIKO NE ODGOVARA, NITI IKO IZ VLASTI SNOSI ODGOVORNOST BILO KAKVU ZA NEGATIVAN IZVJEŠTAJ, GDJE SE KONSTATUJU MILIONSKI TROŠKOVI ILI NESTALE PARE MJERENE MILIONIMA, A DA ”NIKOME NE FALI DLAKA SA GLAVE”?
DA LI VAS JE IKO PITAO I MOGAO DA RAZUMIJE DA SE OVO MOŽE DESITI ILI JE TO TAKO STANJE U ČITAVOJ EVROPI ČIJIM STE VI PREDSTAVNICIMA, PREDSTAVILI SVOJA ISKUSTVA.
NE VJERUJEM DA SU ONI VAS RAZUMJELI, KAO ŠTO NEKO REČE, NE GOVORITE NI JEDAN STRANI JEZIK, A NI PREVODILAC SIGURNO NIJE MOGAO DA PREVODI SRAMNA ISKUSTVA, KOJA NIGDJE SIGURNO NEMA OVAKO, POTROŠIŠ KOLIKOTI JE ”ĆEJF” DRŽAVNIH PARA, DOĐE TI REVIZOR I KAŽE FALE MILIONI MARAKA, I NIKO NE ODGOVARA NITI PITA ŠTA JE BILO.JADNO, DNO DNA DA NE MOŽE BITI JADNIJE………
Дулетова Села 🙂 На жалост, ни овог се нисмо први сјетили 🙂
Потемкинова села је метафора, која означава нешто што не постоји, односно постоји само имагинарно.
Фраза је названа по руском војсковођи и кнезу Григорију Александровичу Потемкину, који је у време Руско-турског рата 1787-1792 постао намесник новоосвојених крајева који су обухватали Крим и друге територије северно од Црног мора. Тада је Потемкин по пустим степама Јужне Русије дао саградити поред пута вештачка села, са сељацима, пастирима и стадима, само да би руска царица Катарина II, пролазећи туда 1787. видела како Русија, под његовим министровањем, цвета и напредује. С тим је хтео приказати лажну вредност освојених крајева.
Данас се та метафора често користи за покушаје стварања лажног утиска.
Sudija,
Brate, svaka ti je na mjestu, a posebno ova sa Potemnikovim selima, tako je i kod nas sa svakodnevnim bombardovanjem o ugroženosti RS, napreeovanjem u privredi i spasavanjem npr. ”Birač”, a ono sve ode u propas i sve se pokrade i svi nadležni gledaju. Očiti primjer je glinaca, gdje je isparilo milijarda maraka, niko nije odgovoran, odgovornost prebacuju na one koji su zaključili ugovor 2002.godine, posle Mikerevića, a od 2006. godine, šta se tada dešavalo kao da država nije postojala, samo dolivala ulje na vatru, reprogramirala, donirala, davala ustupke i na kraju spašavaj što se spasiti može.