BANJALUKA, BiH u prvom tromjesečju ove godine bilježi rekordnu pokrivenost uvoza izvozom robe sa zemljama Evropske unije od 72 odsto, ostvaren kroz rast izvoza na tržišta svih naših najvećih trgovinskih partnera.
Izvoz bh. privrede u EU u periodu januar – mart iznosio je 1,16 milijardi KM, što je za 5,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz iznosio 1,61 milijardu KM ili za 1,5 odsto više nego u istom razdoblju minule godine, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Pozitivno je da se pojačao izvoz na nama najznačajnija evropska tržišta, počev od Njemačke, preko Italije, do Slovenije i Austrije, u rasponu od 2,4 do 8,6 odsto, te da austrijskim potrošačima čak otpremamo robu u većoj vrijednosti nego što je uvozimo i to za 26,6 odsto.
Primjetno je, takođe, značajno povećanje plasmana bh. proizvoda u mnoge države EU s kojima imamo skromniju spoljnotrgovinsku razmjenu. Tako je izvoz u Bugarsku u prvom kvartalu porastao za čak 140 odsto, Veliku Britaniju 64 odsto, Švedsku 58,5 odsto, Češku 31 odsto i Francusku 15 odsto.
Izvozni uspjeh, ipak, nije generalan, jer se sa pojedinim zemljama EU bilježi tromjesečni pad otpreme – sa Rumunijom 40 odsto, Holandijom oko devet odsto i Poljskom sedam odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom sa zemljama regionalne zone slobodne trgovine CEFTA, takođe, se približava rekordnom nivou. U prvom tromjesečju ove godine iznosio je 74,4 odsto, što je značajno više od lanjskih 61,8 odsto, ali, ipak, niže od nivoa sa početka 2011. godine od 78,8 odsto. Izvoz u zemlje CEFTA u prvom kvartalu povećan je za 8,7 odsto, na 546 miliona KM, dok je uvoz smanjen za 9,7 odsto, na 734 miliona KM.
Rezultati u robnoj razmjeni sa EU i CEFTA su daleko povoljniji u odnosu na ukupnu razmjenu sa inostranstvom, gdje pokrivenost izvoza uvozom iznosi 56,5 odsto. I tu je, međutim, primjetan napredak, jer je vrijednost ukupnog izvoza BiH porasla za 9,7 odsto, na 1,94 milijarde KM, dok uvoz bilježi blago povećanje od 0,6 odsto, na oko 3,43 milijarde KM.
Na poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa BiH uticala je skoro petorostruko veća vrijednost izvoza struje, ali i rast plasmana određenih značajnih prerađivačkih grana – prehrambenog sektora za 15 odsto, proizvoda od kože 14 odsto i namještaja za 4,4 odsto.
Duljko Hasić, stručnjak Spoljnotrgovinske komore BiH, kaže da su pozitivni pomaci evidentni, ali ukazuje da i dalje imamo lošu izvoznu strukturu, jer uglavnom plasiramo sirovine i polufabrikate.
“Umjesto da izvozimo struju, bilo bi bolje da smo je mogli staviti u funkciju upošljavanja domaćih industrijskih kapaciteta, odnosno više finalizacije proizvodnje”, ističe Hasić.
Napredak prehrambenog sektora tumači aktivnostima bh. preduzeća na ispunjavanju standarda EU, posebno od zadnjeg tromjesečja prošle godine kada je usvojen higijenski paket iz pet direktiva EU u oblasti proizvodnje, prerade, pakovanja i distribucije proizvoda biljnog i animalnog porijekla. Nezavisne novine
