BANJALUKA, Žetva žitarica u Republici Srpskoj nikada nije bila lošija, zbog loših vremenskih prilika. One su kulminirale nezapamćenom sušom, koja je u julu pogodila Srpsku.
Razočarani poljoprivrednici i ne razmišljaju o prodaji pšenice i drugih žitarica, jer im ono što su požnjeli neće biti dovoljno ni za prehranu stoke.
– Ovo je strašno. Ni ja, a ni starije generacije ne pamtimo da nas je snašla ovakva nesreća. Na kraju ćemo još morati da se zadužimo da bismo kupili žito za prehranu stoke. Druga opcija je da rasprodamo i stoku – priča poljoprivrednik iz Lijevča Ranko Đaković.
Neznatno bolja situacija je u Semberiji, dok su u višim krajevima prinosi takođe podbacili.
– Žetva je kasnila zbog lošeg vremena. Prinosi su vrlo loši, pa ću najveću količinu proizvedenih žitarica koristiti za ishranu stoke. Ako vidim da će šta ostati, to ću prodati – kaže Ljubo Đukić iz Čađavice kod Mrkonjić Grada.
Kombajner iz mrkonjićkog sela Podbrdo Milorad Milanović kaže da je svjedok katastrofe sa kojom su se suočili poljoprivrednici.
– Više od dva mjeseca sam proveo na poljima žanjući žito. Prinosi na većini parcela su lošiji nego lani. Najprije je bila suša, a kiša, koja je krajem jula i početkom avgusta zahvatila RS, stvorila je dodatne probleme, jer su usjevi na žitaricama bili povaljani, zatravljeni i teški za žetvu – kaže Milanović.
Predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS Vladimir Usorac kaže da će poljoprivrednici ovu godinu pamtiti kao najlošiju do sada.
– Ratari ne znaju šta da rade. Prvo je suša umanjila prinose, a zatim je kiša omela žetvu. Sve se urotilo protiv seljaka – rekao je Usorac i naveo da su prinosi pšenice i ječma kretali od tri do četiri tone po hektaru.
Prema njegovim riječima, mlinovima je predato tek pet do deset odsto pšenice, a ostatak je zadržan za prehranu stoke.
Semberski ratari proizveli su oko 45.000 tona pšenice, a mlinskoj industriji predali su neznatne količine hljebnog žita.
Agronom Jelica Radičić iz Odjeljenja za privredu i poljoprivredu opštine Bijeljina rekla je da je najveći otkupljivač u toj opštini bio “Žitopromet”, koji od od ratara kupio oko 6.000 tona pšenice.
– Pšenicu je otkupljivalo još 17 mlinova u Bijeljini, ali su oni preuzeli male količine pšenice. Poljoprivrednici su pšenicu uglavnom zadržali u ambarima, jer očekuju da će se cijena ove žitarice povećati. Pšenice gotovo da i nema na tržištu, a pretpostavlja se da će i prinosi kukuruza poslije suše i biljnih bolesti crvenila biti mnogo manji – kazala je Radičićeva.
Pšenice nema dovoljno ni u robnim rezervama, koje su skladištile tek polovinu od predviđenih 10.000 tona. Zbog slabih prinosa žitarica Srpska će ponovo morati da se osloni na uvoz, koji nosi mnogo neizvjesnosti.
– Sada je sigurno da će nedostatak pšenice na tržištu Srpske morati da bude nadoknađen uvozom iz zemalja u okruženju. Problem se može desiti ukoliko žitarice u regionu poskupe, jer će i proizvođači u Srpskoj formirati veće cijene proizvoda koji u sebi sadrže hljebno žito – rekao je izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – “SWOT” Saša Grabovac.
On kaže da je porazna činjenica da se u Srpskoj navodnjava samo jedan odsto obradivih površina, jer bi se izgradnjom sistema navodnjavanja spriječila katastrofalna šteta na poljoprivrednim kulturama.
BiH je prošle godine uvezla 353.508 tona pšenice u ukupnoj vrijednosti od 119,5 miliona KM. U prvih šest mjeseci ove godine uvezene su još 134.000 tona pšenice u vrijednosti od 75 miliona KM.
Vlada RS je odredila da otkupna cijena pšenice od domaćih proizvođača bude 0,38 maraka za kilogram, a svim poljoprivrednicima koji mlinovima prodaju pšenicu po toj cijeni biće isplaćena i subvencija od 0,05 KM po kilogramu.
Sjetva sve tanja
Poljoprivrednici u Semberiji kažu da ekonomska nesigurnost u proizvodnji, koja traje godinama, utiče i na smanjenje površina pod žitaricama.
Dodaju da se ne pamti da je pšenica u Semberiji sijana na manjim površinama, kao što je to bilo ove godine, a pretpostavljaju da će taj negativni trend biti nastavljen već na jesen, kada počne sjetva strnih žita. Glas Srpske
Žetva nikad lošija
