KUVAJT, Očekuje se da će se javni dug država iz Persijskog zaliva udvostručiti, i da će njihova fiskalna aktiva pasti za trećinu do 2020. godine.
Razlog je finansiranje budžetskog deficita usled pada cijena nafte, pokazali su objavljeni rezultati jednog istraživanja.
Nakon što su prošle godine registrovale ogromne budžetske deficite u iznosu od 160 milijardi dolara, šest država Persijskog zaliva će sada morati da pozajme sredstva i da posegnu u budžetske rezerve kako bi finansirale manjak u budžetu, prema izvještaju, koji je predstavio direktor istraživačke kompanije Kuvajt fajnenšel sentr, M.R. Ragu.
Poređenja radi, države Persijskog zaliva su u 2012. godini zajedno imale budžetski suficit od 220 milijardi dolara, prenosi agencija Frans pres.
U izvještaju se dodaje i da će javni dug šest članica Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (GC C) porasti na 59 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kroz pet godina, sa 30 odsto BDP-a krajem 2015. godine.
“Fiskalne aktive zemalja GC C-a, koje su krajem prošle godine bile odgovarale iznosu od 140 odsto BDP-a i bile ‘teške’ preko 2,2 biliona dolara, do 2020. godine bi mogle da padnu na tek 100 odsto BDP-a”, izjavio je Ragu.
Članice GC C-a su Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji zajedno proizvode oko 18 miliona barela nafte dnevno.
Prihodi od prodaje nafte su činili preko 80 odsto budžetskih prihoda ovih zemalja prije nego su cijene nafte izgubile trećinu vrednosti od sredine 2014. godine.
“Cijene nafte bi dugo mogle ostati na niskom nivou. Većina analitičara očekuje prosječnu cijenu nafte od 43 dolara po barelu u 2016. godini i od 55 dolara za barel u narednoj godini, što je znatno ispod nivoa koji je potreban zemljama Persijskog zaliva kako bi uravnotežile sopstvene budžete”, izjavio je Ragu. Tanjug