BEOGRAD, Cijena čelika ponovo je počela da raste zbog ukrajinske krize, kao što je skočila na početku pandemije virusa korona.
foto: hippopxEvropske željezare su na ivici kolapsa i mnoge od njih će ugasiti proizvodnju ako se obistine riječi bivšeg predsjednika Rusije Dmitrija Medvedeva, koji je Evropljanima poželio dobrodošlicu u vrli novi svijet u kome će gas koštati dvije hiljade evra.
Zbog visoke cijene struje i gasa njihovo poslovanje je neodrživo, a povećavanjem kvota za uvoz iz trećih zemalja, pa i Srbije, Evropska unija želi da ublaži gubitke.
Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da cjelokupna industrija čelika prolazi kroz dramatične promjene i to što su srbiji otvorili ili privremeno dozvolili da poveća ponudu na evropskom tržištu može da bude dobro, ali ne nužno.
– Siguran sam da ćemo biti u prilici da odgovorimo na tu relativno dobru priliku. Mnogo je problema oko troškova proizvodnje. Na samom početku pandemije kovida 19, tokom 2020. trošak energije (struja i gas) imao je veću vrednost u odnosu na generisano dodatu vrednost. Sada je to katastrofalno. Svaki proizvodni kapacitet posluje sa ogromnim gubitkom i u ovom trenutku ni u jednoj zemlji nije ekonomski opravdan – navodi Nikolić.
Prema njegovom mišljenju povećanje kvota je na neki način pokušaj da se makar u okvirima Evrope nadomjeste ti manjkovi u ponudi, za koje su svjesni da će se desiti.
– Nijedna čeličana više nije profitabilna, odnosno niko nije na tom nivou poslovanja sposoban da obezbedi bilo kakvu rentabilnost jer su troškovi toliki da ne opravdavaju poslovanje. Ali tržište čelika mora da funkcioniše jer bi to značilo zastoje u drugim oblastima. Pitanje je ko će i kako uspeti na kratak rok da pronađe opravdanje da proizvodnja postoji. Na dugi rok to niko ne može da preživi – napominje Nikolić.
On naglašava da je to oblast prerađivačke industrije koja ima najveće angažovanje energije, odnosno u kojoj je trošak energije najviše zastupljen u vrijednosti proizvodnje. Oni su trenutno u najnezavidnijem položaju u industriji Evrope.
– Cena čelika se ponovo vratila na cene rasta kao što je bila u prvim mesecima pandemije do septembra 2020. kada je bio problem oko logistike. Ako govorimo o industriji čelika u Evropi, u ovom trenutku je taj sektor po performansi van svakih kriterijuma održivosti i opravdanosti poslovanja. On nije ni u kom slučaju konkurentan ni po kojim parametrima s bilo kojim drugim van Evrope. Tako da je ovo povećanje kvote Srbiji za izvoz više namera da se unutar Evrope stvar amortizuje, ali to nije dovoljno da se problem prevaziđe jer smo mi podjednako pogođeni kao oni. Naša zemlja jeste u nešto povoljnijoj situaciji što se tiče cene gasa, ali pitanje je šta će biti od maja – kaže Nikolić.
Prema najnovijoj raspodjeli kvota Srbija, koja je na evropskom tržištu prodavala 117.000 tona toplo valjanog čelika od 1. aprila će moći da izveze 151.443 tone. Razlog tome je što je EU zabranila uvoz čelika iz Rusije, petog proizvođača u svijetu.
Prema podacima Svjetske asocijacije za čelik Rusija je prošle godine proizvela 75 miliona tona čelika, od čega je u EU plasirala oko 800.000 tona.
Zanimljivo je da je kada je Evropska komisija (EK) u decembru prošle godine revidirala zaštitne mjere za uvoz čelika u EU, evropsko udruženje za čelik Evrofer, kako nezvanično saznajemo, posebno targetirao Srbiju i zahtjevao da joj se mjere produže.
Inače, ova moćna lobistička organizacija je 2019. insistirala da se trećim zemljama uvedu kvote za čelik kako bi se zaštitile evropske čeličane, pošto je američka administracija uvela carine na čelik iz Evrope.
Smederevska željezara, kojom upravlja kineska „Hbis grupa” je prije uvođenja kvota plasirala najveći deo svojih proizvoda na tržište EU, ali je zbog mera EK morala da smanji obim proizvodnje. Kapacitet željezare je proizvodnja 2,2 miliona tona godišnje.
Prema podacima Svjetske asocijacije za čelik prošle godine je proizvela 1,6 miliona tona čelika, a zbog ograničenog izvoza u EU ona je posljednjih godina povećala učešće na domaćem tržištu na oko 60 odsto.
Izvoz čelika je u prvoj polovini 2021. smanjen za sedam procenata ali je vrijednosno skočio za 26 odsto zbog rasta cijene ovog metala. Smederevska željezara je sirovinu uvozila iz zemalja zahvaćenih sukobima. Rudu gvožđa je prošle godine uvezla u vrijednosti od 113 miliona dolara, iz Ukrajine i iz Rusije u vrijednosti od 77,2 miliona dolara.
Strahinja Subotić, programski direktor Centra za evropske politike smatra da je ovo velika politička utakmica u kojoj Zapad pokušava da izoluje Rusiju na što snažniji način i u toj igri Istoka i Zapada ispostavilo se da je Srbiji dobila mogućnost da za 30 odsto poveća izvoz čelika u EU.
– Predstavnici EU znaju da će Kina profitirati iz cele te priče, jer kineska kompanija kontroliše proizvodnju u Smederevu. Videli smo da Amerikanci pregovaraju sa Iranom za energente. Tako će EU pokušavati na sličan način da što bezbolnije popuni praznine u svom dvorištu. S obzirom na to da mi imamo mogućnost saradnje sa EU preko sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi ćemo sa ovim povećanjem kvota imati veću povezanost sa tržištem EU. Pitanje je u kojoj meri će to biti permanentno jer je Smederevo kontroverzna tačka sa stanovišta EU. Oni neće na velika zvona pričati o tome da je alternativa Rusiji zapravo Kina – navodi Subotić.
Naglašava da se najavljuje peti paket sankcija Rusiji što znači da će Srbija morati da bude pažljiva u svojim nastupima, jer mnoge države pritiskaju našu zemlju da uvede sankcije Rusiji.
– Mi bismo na taj način oštetili svoju trgovinsku razmenu i bliske odnose sa Rusijom. Ovo nije vreme da se Srbija relaksira i posmatra ovo povećanje kvota kao neku svoju pobedu već da se drži po strani – napominje Subotić. Politika