BANJALUKA, Da bi se dobit “Elektroprenosa” mogla dijeliti, a radi se o 100 miliona maraka, moraju se stvoriti preduslovi. Osnovni je da parlament BiH usvoji potrebne izmjene zakona. Tek kada to bude završeno, može se ići na raspodjelu po principu odnosa kapitala.
Izjavio je ovo u intervjuu “Nezavisnim” Matan Žarić, direktor “Elektroprenosa”, dodajući da je veoma važno da se krene s investicijama u prenosnu mrežu.
“Plan investiranja već postoji u Nacrtu i u idućih 10 dana mora da bude dostavljen Energetskoj zajednici. Tek kada ga oni odobre, on će se naći pred organima kompanije. Kod investicija i prijema radne snage poštovaćemo odnos kapitala, da niko od akcionara ne bi bio oštećen”, rekao je Žarić, ističući da “Elektroprenos” u idućih 10 godina može osigurati 800 miliona maraka za investicije iz vlastitih sredstava.
Nakon što je Evropska komisija prihvatila dogovor premijera o raspodjeli dobiti “Elektroprenosa”, pala je prepreka da se krene u ove aktivnosti. Na koji način će ići raspodjela novca?
ŽARIĆ: “Elektroprenos” nije toliko profitabilna kompanija da bi imala neku veliku dobit. Tu se praktično radi o neutrošenim sredstvima iz prethodnog perioda. Da bi se dobit mogla dijeliti, a radi se o 100 miliona maraka, moraju se stvoriti preduslovi. Osnovni je da parlament BiH usvoji potrebne izmjene zakona. To je jedanput bilo u proceduri, ali je blokirano zbog pokretanja pitanja zaštite vitalnog interesa. Nakon što je utvrđeno da nema povrede vitalnog interesa, na potezu je parlament. Tek kada zakonske izmjene budu usvojene, može se ići na raspodjelu po principu odnosa kapitala.
Što se tiče investicija, na šta će konkretno taj ostatak novca biti utrošen?
ŽARIĆ: Moramo imati plan razvoja prenosne mreže za 10 godina, a slijedom tog plana pravi se trogodišnji finansijski plan, pa potom jednogodišnji. Ovi planovi u prethodnom periodu nisu bili usvajani, odnosno nisu prošli organe uprave kompanije.
Sada je s ovim dogovorom premijera stvorena volja da se ti planovi naprave. Oni moraju da ispunjavaju određene kriterijume Evropske energetske zajednice, odnosno da se odredi životni vijek pojedine opreme, da se odredi izračun opterećenja mreže, kao i da se zadovolji kriterijum sigurnosti. Ništa od ovoga u prethodnom periodu nije rađeno.
Plan investiranja već postoji u Nacrtu i u idućih 10 dana mora da bude dostavljen Energetskoj zajednici. Tek kada ga oni odobre, on će se naći pred organima kompanije.
Kod investicija i prijema radne snage poštovaćemo odnos kapitala, da niko od akcionara ne bi bio oštećen.
Da li sadašnja mreža zadovoljava potrebe BiH?
ŽARIĆ: Kakvo god da je stanje, prethodna uprava je imala kvalitet isporuke električne energije od 98,5 odsto. Praktično, mi smo najbolji u regiji i nismo imali velike zastoje. Ipak, ova mreža ne bi mogla preuzeti svu energiju koja bi u budućnosti mogla da postoji. Zbog toga je važno da se krene s investicijama.
Nekoliko puta je bilo govora o gubicima na elektromreži. Da li su oni na nekim dijelovima mreže veći nego što je to dozvoljeno?
ŽARIĆ: Mi se uklapamo u procenat 1,5 odsto gubitka na mreži. Imamo mnogo energije, ali je pitanje kako je plasirati na tržište. Moraćemo raditi nove vodove prema Srbiji i prema Lici. Evropsku ekonomsku zajednicu zanima i da li ima protok energije kroz BiH.
Zbog čega postoji veliko interesovanje Evropske komisije za “Elektroprenos”?
ŽARIĆ: Njima je bitno da sistem bude stabilan. Na primjer, ne može pasti mreža u BiH a da se to ne reflektuje na Austriju. Sad kad uključimo TE Stanare moraćemo raditi novu transformatorsku stanicu da bismo imali stabilan sistem.
Kad već govorimo o tome, možete li nam dati bar grubu sliku koliko je bh. mreža u evropskom kontekstu bitna. Da li je to neki koridor ili “ulica sa strane”?
ŽARIĆ: Energija će biti jedan od glavnih koridora i bitna je, a BiH je jaka s energijom, imamo je viška i plasiramo je u okruženje.
Kad dugoročno pogledamo, ima li BiH dovoljno novca da iz dobiti “Elektroprenosa” izgrađuje ili će nam biti potrebna dodatna sredstva?
ŽARIĆ: Naša procjena je da u narednih 10 godina možemo osigurati oko 800 miliona KM za investicije iz svojih sredstava. Međutim, pojavljuju se pojedine strategije koje, kada bi se ispunile, to bi iznosilo oko 1,5 milijardi. Stvar je države na koji način će to redukovati i hoće li se zaduživati. Mi godišnje ne možemo implementirani više od 50 miliona KM i to je taj nivo što mi možemo uraditi i imati sigurnu mrežu. Upravo iz tih razloga Evropska komisija će pogledati naše planove i da li se s tim osigurava stabilnost u narednih 10 godina.
Adut
Prema Vašoj procjeni, može li elektroenergetski sektor biti na neki način izvozni adut BiH u narednim godinama?
ŽARIĆ: Kako da ne, to je temelj i stabilnost, ali i interes okruženja. Neuređeno je pitanje i gasa, a to je drugi segment stabilnosti zemlje. Nezavisne novine
