BEOGRAD, Nacrt zakona o zanatstvu, stvoren da bi uredio jednu dugo neuređenu oblast, otvorio je pravi rat među preduzetnicima. Koplja se ne lome toliko zbog glavnih novina koje bi zakon trebalo da unese u obrazovni sistem, već preduzetnici okupljeni oko različitih udruženja bitku biju zbog budućeg organizovanja zanatlija.
Uspostavljanje zanatske komore za preduzetnike okupljene oko Privredne komore Srbije znači slabljenje uticaja privrednika i nepotrebno raslojavanje komorskog sistema. Međutim, drugi u njoj vide instituciju koja će ih konačno zastupati na pravi način.
– Prema ovom zakonu, može da se osnuje koliko god hoćete zanatskih komora, i ona koja ima najveći broj članova biće reprezentativna – tvrdi Dragomir Rakić iz Udruženja zanatlija Beograda, formiranog pri Asocijaciji malih i srednjih preduzeća. – Privredna komora Srbije se protivi tome, jer hoće da ostane dosadašnji sistem, da se ništa ne menja. Nama nisu potrebni činovnici, hoćemo sami da vodimo posao. Članarina u PKS je sada obavezna, ali će od 2013. to biti na dobrovoljnoj osnovi. Mi ne želimo da nas oni predstavljaju, jer i do sada nisu zastupali zantalije ni privrednike.
Predstavnici Asocijacije malih i srednjih preduzeća su učestvovali i u izradi Nacrta novog zakona. Privredna komora, s druge strane – nije. Ono što nedostaje sadašnjoj komori, a što se neće promjeniti ni uvođenjem zanatske komore – jeste šansa da one predlažu zakone i njihove izmjene.
– Ni buduća zanatska komora, kao ni Privredna komora, nema pravo da predlaže zakone, i to je veliki problem – kaže Babić iz PKS. – Mi smo radili koliko je u našoj moći. Ali treba formirati makar skupštinski odbor kroz koji će moći da prođu predlozi preduzetnika. U svim razvijenim zemljama Evrope privredne komore imaju kapacite predlaganja zakona i amandmana. U zanatske komore ne ulaze trgovci. To znači da će se kasnije formirati i trgovačka komora. Usitnjava se komorski sistem, slabi se uticaj privrede. Nije nam potreban paralelni sistem. U Evropskoj uniji članstvo je obavezno, i zato imaju takav uticaj. Da imamo veća ovlašćenja, imali bismo i veći uspjeh.
Licence
Među najvećim novinama jeste novi sistem obrazovanja budućih zanatlija. Oni bi, pored teoretske nastave u školama, veći dio edukacije provodili radeći kod majstora mentora.
– Postojaće registar zanatlija, koji bi trebalo da uradi Komora, tako da ćete znati ko ima pravo da obavlja određenu delatnost – kaže Dragomir Rakić.
Iz Privredne komore, međutim, postavljaju pitanje ko će birati komisiju koja će licencirati zanatlije.
– Ko njoj poverava to pravo i legitimitet, to je pitanje – kaže Babić iz PKS. – Ima problema u vezi sa implementiranjem novina u obrazovanju zato što se nisu konsultovali ni sa PKS ni sa Ministarstvom prosvete.
Imovina
Nacrt zakona predviđa i da Privredna komora ustupi Zanatskoj komori sve zgrade koje su njenim gašenjem pripale ovoj instituciji. Niko ne izlazi sa preciznim spiskom imovine koja bi morala biti vraćena, ali u Udruženju zanatlija Beograda kažu da je samo u glavnom gradu dvadesetak takvih zgrada. Jedan od objekata koji je pripadao nekadašnjoj zanatskoj komori je zgrada Radio Beograda. Novosti