BRISEL, Za finansiranje infrastrukture na Zapadnom Balkanu je prošle godine odobreno šest milijardi evra kroz mehanizam koji čine Evropska komisija (EK), Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Razvojna banka Savjeta Evrope (CEB), međunarodne finansijske institucije i neke zemlje.
Izuzetno korisno je bilo što su od 139 miliona evra datih kao “poklon” finansirani i važna tehnička priprema i studije izvodljivosti za projekte, prenijeli su danas u Briselu novinarima izvori EK i ovih banaka koje su se krajem 2009. udružile u Investicioni okvir za Zapadni Balkan (IOZB).
Investicioni okvir je izdejstvovao da se za svaki bespovratno odobreni, “poklonjeni”, evro namakne još 44 evra vrlo povoljnih pozajmica evropskih banaka i međunarodnih finansijskih institucija za 73 projekta na Zapadnom Balkanu.
Od odobrenih šest milijardi evra prošle godine je praktično polovina sredstava namijenjena projektima čiste vode i poboljšanju zdravstveno-sanitarne infrastrukture, četvrtina novca je izdvojena za puteve i željeznice, 16 odsto za energetske, a devet odsto za socijalne projekte, poput bolnica i škola.
Cilj daljeg objedinjenog finansiranja projekata na Zapadnom Balkanu je da se opipljivo podrži proces koji zemlje tog regiona vodi ka članstvu u Evropskoj uniji.
Finansijska i politička podrška tom procesu temeljnih promjena će biti usredsređena i na pronalaženje, usmjeravanje na model ekonomskog rasta regiona koji je teško pogođen svjetskom recesijom i krizom.
O tome se upravo vodi rasprava i između zemalja EU i vlada zapadnobalkanskih država.
“Za tango je potrebno dvoje i nama su potrebni valjani projekti koje moraju da nam dostave zemlje regiona”, objasnio je visoki zvaničnik jedne evropske banke.
Od najveće važnosti je da se zato obezbjedi i bitno regionalno usaglašavanje ekonomskih politika vlada na Zapadnom Balkanu što će veoma olakšati pristup finansiranju projekata.
U ovoj godini će, upravo imajući to na umu, finansiranje projekata iz Investicionog okvira biti usredsređeno na srednja i mala preduzeća, kao ključni činilac otvaranja novih radnih mjesta i privrednog rasta na Zapadnom Balkanu.
Biće odobrene bespovratne finansijske podrške, “pokloni” i vrlo povoljne pozajmice i za otklanjanje štetnih klimatskih promjena i druge projekte.
Banke i institucije u ovom fondu za zajedničko prihvatanje, procjenu i odobravanje projekata na Zapadnom Balkanu prvenstveno.
Glavna poruka za zapadnobalkanske zemlje je da reformama za usaglašavanje svojih političkih, ekonomskih i društvenih poredaka moraju ojačati zasad nedovoljne napore za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, uz postavljanje čvrstih pravosudnih sistema.
Jer time će steći bolju političko-ekonomsku stabilnost i biti privlačne za znatno veća ulaganja iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan kao i, što je od velike dugoročne važnosti, za strane privatne investicije.
Zamoljeni da kažu kako gledaju na dosašnje djelovanje zapadnobalkanske zone slobodne trgovine CEFTA, predstavnici evropskih banaka i EK su istakli da to “potencijalno jeste ključni instrument regionalne saradnje, ali da je dosad to nailazilo na dosta fizickih i nefizičkih prepreka”.
Razvojna banka Savjeta Evrope je, pored ostalog, posebno usredsredila napore za podršku projektima poboljšanja socijalne infrastrukture i socijalne integracije, a to su prije svega izgradnja, modernizacija bolnica i škola, ali i snaženje svih mehanizama za zaštitu ljudskih prava.
Od odobrenih bespovratnih sredstava Investicionog okvira je Srbija dobila 24,6 miliona evra, Bosna i Hercegovina 34,6 miliona, Crna Gora 9,6 miliona, Makedonija 4 miliona, Hrvatska 0,8 miliona, Albanija 36,5 miliona, a “Kosovo pod Rezolucijom 1244 SBUN”, kako stoji u godišnjem izvještaju, 28,5 miliona evra. Beta