BEOGRAD, Već pet godina Srbija redovno izmiruje dug Kosova iako sa tog dela svoje teritorije ne ubira nikakav prihod. Za otplatu kosovskog duga dnevno se izdvaja više od 100.000 dolara, dovoljno za isplatu 200 prosečnih plata ili oko 340 prosečnih penzija.
Na mesečnom nivou to je 3,6 miliona dolara, protivrednost 10.000 prosečnih srpskih penzija.Obavezu otplate duga Kosova Vlada Srbije preuzela je prema sporazumu sa Kforom 2000. godine. Od tada do danas u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama nikako da izborimo pravo da, osim izmirivanja duga, ubiramo i deo budžetskih prihoda na Kosovu, uključujući i prihode od privatizacije društvenih preduzeća.
Nedavna izjava potpredsednika Vlade Božidara Đelića – da će od Svetske banke zatražiti da Srbija prekine da servisira spoljni dug Kosova – izazvala je kontradiktorne reakcije. I dok se jedni boje da bi Đelićeva izjava mogla da se protumači kao odricanje od Kosova, drugi smatraju da je takav strah neosnovan jer se upravo otplatom kosovskog duga stvara lažna slika da je Kosovo još u Srbiji. S tom ocenom slažu se i kosovski zvaničnici koji bi, kako listom izjavljuju, pristali da sami vraćaju dug jedino pod uslovom da Kosovo bude sukcesor bivše SFRJ.
Inače, predlog Martija Ahtisarija predviđa da Kosovo preuzme određeni deo inostranog duga bivše Jugoslavije, ali samo u slučaju kada je kredit bio namenjen Kosovu.
Besmislenost tvrdnje da Srbija otplaćujući novcem sopstvenih poreskih obveznika dugove kosovskih termoelektrana, “Trepče”, “Ramiza Sadikua” itd. čuva svoj suverenitet najbolje potvrđuje nepošten odnos prema starim deviznim štedišama sa Kosova. Budući da ovde nije reč o međunarodnim kreditorima, već o nemoćnim pojedincima, Srbija kosovske dugove po osnovu stare devizne štednje ne servisira zato što ne ubire budžetski prihod na KiM, dakle sa istom argumentacijom koja, kada je reč o dugovima kosovskih preduzeća, nije imala efekta. Blic.
