BEOGRADA, Za 20.000 građana Srbije koji otplaćuju stambene kredite u švajcarskim francima svaka rata koja dospije je prava noćna mora. Od 2008. godine, kada je najviše kredita odobreno, pa do danas franak je i više nego uduplao vrijednost, a istovremeno sa skokom švajcarske valute povećani su i iznosi kredita.
Narodna banka Srbije ponudila je prije nešto više od godinu dana četiri modela olakšica i obavezala poslovne banke da ih ponude klijentima, ali je to prihvatilo tek četiri odsto zaduženih.
Prije dva mjeseca Ministrastvo finansija Srbije dalo je preporuku i pozvalo banke da reprogramiraju dugove klijentima koji su se našli u nezavidnoj socijalnoj situaciji, kao što su, recimo, samohrane majke i nezaposleni.
Za sve ostale tu je refinansiranje pod povoljnijim uslovima ili borba za pravedniju otplatu, koje vode udruženja građana poput”Franka “ ili” Efektive”, a pred pravosudnim organima.”
Stope na ove zajmove su pale sada se kreću od 2,75 odsto za evro do šest odsto za one indeksirane u dinarima. Kada su se švajcarci zaduživali kamate su za indeksirane zajmove bile šest odsto, a dinarskih pozajmica nije ni bilo.
Klijenti koji prebace kredit dobijaju nižu proviziju kod Nacionalne oranizacije za osiguranje stambenih kredita. Uz novi valutu klijenti bi dobili i duži rok otplate.
Većina zaduženih u francima nije redovno ispunjavala obaveze, često su kasnili sa plaćanjem i mnogi su ušli u docnju. Ipak, banke su spremne da im to oproste i te klijente neće svrstati u lošiju kategoriju, pa oni samim tim neće biti evidentirani u Kreditnom birou da su zvanično ušli u kašnjenje.
Na klijenitma je da se preračunaju i vide šta je za njih najpovoljnije, odnosno kakve su im mogućnosti da stan koji otplaćuju za par decenija i zvanično proglase za svoj, odnosno da redovno otplate sve rate.
O tome kako da procjene svoju situaciju stručnjak sa Fakulteta za pravne i poslovne studije Aleksandar Vasiljević kaže da je glavni problem što dužnici u Srbiji i poslje nekoliko godina otplate danas u evrima duguju više nego na početku otplate.
Da li da im se otpiše dio duga, što bi najviše pomoglo, odluka je koja može da se donese samo u centralama banka, koje se nalaze van Srbije.
Kada stigne konkretan prijedlog o ovom problemu, pred dužnicima u švajcarskim francima je da razmisle o ponudi, a da li postoji i alternativa?
Banke Srbiji koje imaju klijente, koji iz bilo kojih razloga nisu plaćali zajmove u francima, ažurirale su podatke i čekaju najavljenu izmjenu zakona pa da ih ustupe fondovima. U Srbiji za sada ova potraživanja mogu da se ustupaju samo između banaka. Kada kredite preuzmaju fondovi, to se obično radi uz otpis. Zakonski, to bi moglo da postane moguće od jeseni.
Istom problematikom bavi se i Udruženje “Efektiva”. Oni od republičkog javnog tužioca traže da poništi ugovore o kreditima u francima. Ukoliko to ne pomogne, najavljuju i obraćanje međunarodnim organizacijama pošto su banke nudile ove kredite građanima kao najpovoljnije, a ispalo je upravo suprotno pa su klijenti dovedeni u zabludu. Epilog se tek čeka.
Treća i najgora alternativa je da banka aktivira hipoteku i klijenta ostavi bez stana. Nekretnina se tada prodaje, a klijenov dug namiruje. Ako i nakon toga ostane dug banci klijent iako je izgubio stan nastavlja da otplaćuje ostatak kredita. Ovakvih slučajeva bilo bi više da je potražnja za stanovima veća, ali nije. Dnevnik
