BEOGRAD – Korišćenje vodonika, koji bi trebalo da doprinese klimatskoj neutralnosti, u budućnosti mora da dostigne znatno veći obim, njegova proizvodnja mora da postane dekarbonizovana.
Srbija se priprema za moguću proizvodnju tog energenta u domaćem industrijskom sektoru, piše specijalizovani portal Energija Balkana.
Strateški cilj Evropske unije jeste proizvodnja 10 miliona tona i uvoz 10 miliona tona čistog vodonika do 2030. godine, a na putu dekarbonizacije i smanjenja zavisnosti od uvezenih fosilnih goriva, EU se opredijelila za proizvodnju čistog vodonika, kao jednog od vodećih energenata u budućnosti.
Očekuje se da će vodonik igrati važnu ulogu u postizanju ciljeva EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. i dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine.
Postizanje tih ambicioznih ciljeva zahteva transformacione promjene i punu mobilizaciju industrije, navela je Evropska komisija na svom portalu.
Vodonik se može koristiti za prenošenje i skladištenje energije, kao gorivo i energetska sirovina. Ne emituje CO2 i ne stvara skoro nikakvo zagađenje vazduha kada se koristi.
Čista upotreba vodonika, stvorenog korišćenjem obnovljivih ili niskougljeničnih izvora energije, može pomoći u dekarbonizaciji energetski intenzivnih industrija poput čelika, hemikalija i cementa, u transportnom sektoru i sektoru električne energije.
Da bi vodonik doprinio klimatskoj neutralnosti, njegovo korišćenje treba da postigne daleko veći obim i njegova proizvodnja mora postati dekarbonizovana.
Srbija se za eru vodonika priprema kroz donošenje neophodne regulative – urađen je nacrt vodonične strategije, kao i kroz razgovore o mogućnostima za proizvodnju ovog energenta u domaćem industrijskom sektoru (sa predstavnicima kineske kompanije Shanghai Fengling Renewable, koja je zainteresovana za investicije u proizvodnju i skladištenje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, naročito zelenog vodonika).
Srbija bi time zauzela značajno mjesto u Evropi u proizvodnji vodonika i pozicionirala se u budućnosti kao izvoznik ovog energenta, objavila je Vlade Srbije na svom portalu.
Ova kompanija, zajedno sa strateškim partnerima iz Ziđin majning grupe razmatra potencijalnu izgradnju hibridnog postrojenja, solarne i vetroelektrane u okolini Bora, koji bi proizvodili zeleni vodonik, a Ziđinu bi to omogućilo smanjenje troškova, navela je ranije ministarka energetike.
Planirana su ulaganja od oko dvije milijarde evra u razvoj i izgradnju vjetroelektrana i solarnih farmi, skladištenje energije za proizvodnju vodonika i tehnologije proizvodnje energije vodoničnim gorivom.
Pored zadovoljenja potrošnje električne energije u rudniku, obnovljiva energija koristila bi se za proizvodnju vodonika koji bi predstavljao skladište zelene energije, sa proizvodnim kapacitetom od 30.000 tona godišnje, navodi Energija Balkana.
Srbija se nalazi u procesu energetske tranzicije u kojoj želi da dostigne 45 odsto udjela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije do 2030. godine, punim korišćenjem svojih prirodnih potencijala. Fonet
