BANJALUKA – Zakoni koji uređuju medije i rad novinara u Bosni i Hercegovini se ne primjenjuju ili njihove nedorečenosti vlasti koriste za manipulaciju na štetu novinara, navodi se u istraživanju koje je provedeno u okviru projekta „Mediji za ljudska prava“.
Bosna i Hercegovina uvela je zakone koji su liberalni, moderni i u skladu sa evropskom praksom, ali su uglavnom doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, OHR-a i drugih organizacija, samim tim utisak je da ih se vlast malo pridržava.
Ono što je jedan od vodećih problema u regularnosti tih zakona je što se BiH sastoji od dva entiteta Republike Srpske i Federacije BiH i Brčko Distrikta, te sve tri strane različito usvajaju iste zakone i različito ih tumače, navodi se u istraživanju projekta „Mediji za ljudska prava“ koje implementira Udruženje BH novinari u saradnji sa Evropskom federacijom novinara i Centrom za edukacije „Pro Educa“.
Kada su u pitanju mediji i novinari, postoji niz zakona za regulisanje rada medija.
Ono što predstavlja ogroman problem za novinarstvo u Bosni i Hercegovini je upravo provođenje tih zakonskih regulativa.
Realno stanje
Kada se pogleda realno stanje na terenu postoji mnogo nedostataka koji se vješto koriste u manipulisanju sa medijima i novinarima.
Jedan od pokazatelja su i tri zakona o zaštiti od klevete, u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Brčko Distriktu, i svaki se različito tumači.
Osnovni cilj ovog zakona je dekriminalizacija klevete, kako bi se povećala sloboda izražavanja, ali se kleveta još uvijek koristi kao vrsta pritiska na medije, što pokazuje još uvijek veliki broj tužbi na godišnjem nivou.
Tu je i Zakon o pristupu informacijama BiH koji je usvojen u novembru 2000. godine, koji je najviše gurala međunarodna zajednica, a vlast u BiH nerado prihvatila.
Ovaj zakon je do sad mijenjan čak tri puta i to 2006. godine, 2009. godine i 2011. godine, pri čemu su ga vlast i političari nekoliko puta pokušavali promijeniti u svoju korist, što se kosi sa transparentnošću i dostupnosti podataka i informacija.
Poznavanje i poštovanje zakona za rad novinara
Prema istraživanju koje je provedeno u periodu od novembra 2017. godine do januara 2018. godine, gdje je anketirano 242 novinara u Bosni i Hercegovini, rezultati su pokazali da je većina novinara upoznata sa Zakonima koji se tiču njihovog rada.
Najviše se to odnosi na Zakon o pristupu javnim informacijama, Zakon o zaštiti povjerljivih podataka, a tu je i Zakon o dekriminalizaciji klevete.
Iako su poznati svi zakoni u BiH, novinari su stava da se oni nedovoljno poštuju, a da se najmanje od njih poštuje Zakon o pristupu javnim informacijama, Zakon o dekriminalizaciji klevete i Zakon o zaštiti povjerljivih izvora.
Nedostatak zakona
Iako je u BiH usvojeno niz zakona vezano za medije, postoje još neki zakoni koji nedostaju da bi se olakšao rad novinara.
Jedan od tih je i Zakon o transparentnosti vlasništva nad medijima i srodnim sektorima koji predstavlja važnu zakonsku odredbu kojom se sprečava ili otkriva različit oblik nepoželjnih uticaja na medijski sektor, što se konkretno odnosi na otkrivanje, sankcionisanje i sprečavanje bilo kakvog konflikta interesa i korupcije u medijima.
CAPITAL: Dragana Eremija
*Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji za ljudska prava”, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj tekst je isključiva odgovornost Udruženja BH novinari i Pro Educe i ne održava nužno stanovišta Evropske unije.