BEOGRAD, Vlada Srbije bi već za desetak dana, odnosno početkom septembra, mogla da donese odluku koliko će akcija „Telekoma Srbija“ biti prodato i po kojoj cijeni, nakon što joj privatizacioni savjetnik „Sitigrup“ dostavi izvještaj o tome. Kako stvari stoje, i tender za kupca akcija u domaćem telekomunikacionom gigantu usledio bi ubrzo nakon toga.
Kako je za „Blic“ rečeno u Ministarstvu finansija Srbije, koje je zaduženo za javnu nabavku za prodaju dijela akcija „Telekoma“, prva faza rada u procesu privatizacije još nije završena, a savjetnik još uvijek procjenjuje koliki udio treba prodati i po kojoj cijeni.
-To će se znati krajem mjeseca. Oni dostavljaju svoj izvještaj najprije Vladi. Krajem jula je potpisan ugovor s njima da za sedam mjeseci treba da se završi cijeli postupak prodaje. Početkom mjeseca bi Vlada mogla da ima izvještaj savjetnika i da odluči koji dio „Telekoma“ će da proda i po kojoj cijeni – navode u Ministarstvu finansija.
Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije, očekivalo se da će tender za prodaju djela akcija „Telekoma Srbija“ biti raspisan krajem ljeta ili početkom jeseni ove godine. Ako stvari budu tekle po planu, to bi moglo i da se ostvari. Nakon što dobije izvještaj savjetnika, prema rokovima koji su propisani, Vlada ima najviše mjesec dana da usvoji prijedlog i raspiše tender. Tender obično traje tri mjeseca, a mjesec dana je potrebno za otvaranje ponuda i još dvije nedjelje za žalbe, što znači da bi novi kupac u „Telekom“ mogao da uđe u februaru naredne godine.
Inače, Vlada Srbije posjeduje 80 odsto akcija u „Telekomu Srbija“, a prvobitna namjera je bila da proda 40 odsto svog udjela. Ipak, i količina akcija koju treba prodati, kao i njihova cijena, već dugo su tema špekulacija u javnosti. I dok se nezvanično moglo čuti da Vlada za 40 odsto udjela ne očekuje manje od milijardu evra, broj akcija koji bi mogao da bude ponuđen novom kupcu prava je nedoumica. Posljednja nagađanja govore da bi privatizacioni savjetnik „Sitigrup“ mogao da predloži domaćoj vlasti da je najbolje prodati 50 odsto akcija ovog preduzeća.
Što se tiče preostalih 20 odsto dionica, one su u vlasništvu grčke kompanije OTE, u kojoj „Dojče telekom“ ima 30 odsto kapitala. Baš „Dojče telekom“ pominjao se kao najozbiljniji kupac udjela u domaćoj telekomunikacionoj kompaniji, a pored njih kao interesenti, u priči su bili i egipatski „Oraskom“ i „Turk telekom“.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Мислим и Уверен сам да Влада Србије треба да прода *Дојче Телекому* 50% акција Србијанског *Телекома* по цени од 2,2 милијарде евра. Преосталих 30% акција *Телекома* сматрам да Влада Србије треба да пренесе на будући реформиса пензиони фонд који би убирао значајна средства од дивиденди *Телекома Србије*. Ако 50% *Телекома СРбије* вреди 2,2 милијарде евра, то значи да преосталих 30% *Телекома* који би припали опљачканом пензионом фонду би износили негде око 1320 милиона евра. При годишњег расту профита од најмање 15% колико би могао бити идуће године бруто профит Телекома, ако га преузме *Дојче телеком* или *Франс телеком* по вишој цени од *Дојче Телекома*, у пензиони фонд би могло тако да се слије око 150 милиона евра за исплату пензија, чиме би се готово решили проблеми финансирања пензија ван буџета Републике Србије. Исти модел би се применио и на Електропривреду Србије, где би Држава задржала 40% у свом власништву акција + златну акцију 30% пренела на пензиони фонд, а 30% продала кроз три године за 7 милијарди евра, док се подигне цена електропривреде кроз даља улагања у Србски енергетски систем, хидроелектране на Ибру, Дрини, Колубара *Б*, Костолац, и друге. На тај начин би се трајно решило питање опљачканог пензионог система и вратило достојанство најзаслужнијим људима који су изградили из пепела порушену Србију након Другог светског рата, чије рушење и убијање недушног Србског народа који је био савезник прогресивним силама човечанства никада није наплаћен нити од Немачке, нити од други сила осовине, па ни од Независне Државе Хрватске чија је правна наследница данашња Република Хрватска.