BANJALUKA – Vlada Republike Srpske odbija da aktivira garanciju od milion maraka firmi “Privredni preporod”, u vlasništvu ruskog multimilionera Olega Burlakova, iako su probili sve rokove za pokretanje rudnika “Lješljani” kod Novog Grada koje je to preduzeće dobilo pod koncesiju, saznaje portal CAPITAL.ba.
Ugovor o dodjeli koncesije za korištenje mrkog uglja i bentonita na ležištu Lješljani potpisan je još u maju 2012. godine između tadašnjeg ministra industrije, energetike i rudarstva RS Željka Kovačevića i direktora preduzeća “Privredni preporod” Dragana Borkovića.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je i Burlakov, a njegova firma kao koncesionar se obavezala da će izraditi projektnu dokumentaciju za eksploataciju, nabaviti opremu i otpočeti sa eksploatacijom u roku od 36 mjeseci.
Rudnik je tako trebalo da počne s radom najkasnije u maju 2015. godine.
Međutim, Aneks ugovora o dodjeli koncesije potpisan je u avgustu 2014. godine i rok za izradu projektne dokumentacije i početak rada rudnika pomjeren je za polovinu 2017. godine. I taj rok nije ispoštovan.
Direktor preduzeća “Privredni preporod” Dragan Borković rekao je za CAPITAL da pregovori s Vladom traju, a da će više informacija imati za 15 dana.
„Ugovor o koncesiji nije raskinut. Radimo na realizaciji ugovora, cijena uglja je bila izrazito niska, ispod proizvodne, zato je projekat stao, mi smo morali mijenjati metod“, rekao je Borković.
Na pitanja CAPITAL-a zašto nije aktivirana garancija, obzirom da eksploatacija u Lješljanima nije počela, iz Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS nisu odgovorili.
Ranije, u februaru ove godine rekli su da je firma „Privredni preporod“ zatražila prolongiranje rokova za otvaranje rudnika.
„Zaključeni ugovor se otežano realizuje zbog toga što je planiranom metodom otkopavanja bilo predviđeno da se eksploatacija uglja odvija metodom širokog čela. Geološka istraživanja su pokazala da ležište Lješljani ima jako složenu tektonsku građu, koja je dovela do lomljenja i pomjeranja ugljenog sloja. Ovakav tektonski sklop je uslovio da koncesionar mora vršiti promjenu metode otkopavanja što mijenja parametre potrebne za izradu projektne dokumentacije“, naveli su ranije u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva.
Dodali su da „pregovaraju o daljim aktivnostima na realizaciji Ugovora“.
Ukupna vrijednost investicije trebala je da bude 23,4 miliona KM, a bilo je predviđeno zapošljavanje oko 150 novih radnika. Garancija za neispunjavanje obaveza iz ugovora je bila pet odsto vrijednosti investicije, odnosno 1,1 milion KM.
I tada, a i kada je pomjeren rok za otvaranje rudnika, „Privredni preporod“ je poslovao s gubitkom. Gubitak u poslovanju od 2010. godine do sada vidljiv je iz podataka registra akta.ba.
„Privredni preporod“ prošle godine je imao prihod od oko 247.000 KM, a godinu je završio sa gubitkom od oko 345.000 KM.
Zlatna garancija
Ruski oligarh Burlakov pažnju domaće javnosti privukao je prije dvije i po godine kada je bivši ambasador BiH u Rusiji Gordan Milinić optužio Milorada Dodika da je za vrijeme premijerskog mandata od Burlakova kao mito primio zlatnu polugu od jednog kilograma. Dodik je sve optužbe demantovao, Tužilaštvo BiH pokrenulo istragu, ali slučaj nije dobio sudski epilog.
Zanimljivo da je Milinić po završetku ambasadorske karijere u Rusiji bio direktor upravo „Privrednog preporoda“ u Banjaluci. Najavljivao je megalomanske investicije, od pokretanja „Terpentina“ Višegrad, kupovine „Borja“ u Tesliću, Olimpijskog centra Jahorina, „FAMOS-a“ u Istočnom Sarajavu, do „UNIS-a“ u Banjaluci, o čemu je CAPITAL pisao.
Nakon izbijanja afere „kilogram zlata“ Burlakov se javio RTRS i iznio kontraoptužbe tvrdeći da je Milinić kao direktor “Privrednog preporoda” od njega dobio 500.000 evra, a preduzeće odveo u bankrot. Na kraju, od cijele priče koristi je imao samo Milinić kojeg je, poslije pokretanja afere, SDS nagradio direktorskom pozicijom u Agenciji za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA).
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
