– Ukinuta kreditna linija “Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS”
– Na ovaj način Vlada odobrila 54,85 miliona KM!
BANJALUKA, Vlada Republike Srpske ukinula je kreditnu liniju Investiciono-razvojne banke „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“ iz koje je do sada odobreno 54,85 miliona maraka, saznaje poslovni portal CAPITAL.ba
Ova linija ukinuta je novim “Pravilima plasmana sredstava po kreditnim linijama i zajmovima Investiciono-razvojne banke RS“, koja je usvojila Vlada RS, a koja su stupila na snagu 24. decembra 2015. godine.
Iz linije „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“ do sada je, na osnovu ovog vrlo upitnog ekskluzivnog prava izvršne vlasti RS, odobreno 18 ugovora o zajmu vrijednosti od čak 54,8 miliona KM, dok je 17 zahtjeva još u proceduri odobravanja, a jedan je podnosilac odustao od zajma.
Najveći iznos iz ove kreditne linije dobili su preduzeće „Putevi RS“ i to 12,6 miliona maraka, banjalučka „Toplana“ 7,8 miliona KM, „Elektrokrajina“ Banjaluka šest miliona KM te „Alumina“ iz Zvornika i Klinički centar Banjaluka po pet miliona KM.
Prema mišljenju ekonomista i bankara ovakva linija nikada nije ni trebala da bude uvedena jer je očito da je poslužila samo za finansiranje određenih preduzeća bliskih vlasti, ali i javnog sektora.
Državni novac firmama bliskim vlasti
Najveći broj zajmova su dobile zdravstvene ustanove, ali ova kreditna linija je bila više nego zanimljiva i privatnim kompanijama poput “Mikroelektronike” koja je dobila 1,35 miliona KM, dok su u proceduri za dobijanje kredita “Kaldera” – šest miliona KM, “Nova DI Vrbas” – 6,5 miliona i “Atlantik” – dva miliona KM.
Bivši bankar Srećko Bogunović ističe da uplitanje javnog sektora u donošenje kreditnih odluka ne može biti tržišno orijentisano i sačuvano od rizika koji nisu čisto komercijalni.
„Ovdje se upliće politički momenat koji može biti više ili manje odlučujući. To je, svakako, nešto što ne treba raditi i ne vjerujem da je pri odobravanju ovih kredita preovladavao ekonomski momenat i da se vodilo dovoljno računa o kreditnom riziku, nego da su neki „miljenici“ bili favorizovani u odnosu na one koji stvarno mogu podnijeti tak krediti rizik“, kazao je Bogunović za CAPITAL.
On je istakao da je ova linija vjerovatno uvedena zbog toga što je trebalo podržati neke firme koje su od posebnog značaja za javni sektor.
„Ako javni sektor želi nekoga podržati, a s druge strane, banke procijene da je to rizično više nego što su one spremne podržati, onda je jedini izlaz da Vlada to uradi direktno, bez bankarskog sektora. Gledajući preduzeća koja su dobila kredit iz ove linije, vidimo da je tu bilo i dosta popunjavanja budžeta javnog sektora. Taj novac nije trebao da bude utrošen na takav način, ali očito je to bio način da se pomogne preduzećima koja su u problemima sa likvidnošću, a u suštini su u vlasništvu Vlade“, naglasio je Bogunović.
Direktor Investiciono-razvojne banke RS Snežana Vujnić kaže za CAPITAL da nije upoznata sa razlozima zbog kojih je Vlada RS ukinula ovu kreditnu liniju.
„Za sada se dug servisira u skladu sa anuitetnim planovima, a značajan broj preduzeća još uvijek nije povukao sav odobreni novac“, istakla je Vujnićeva.
Ukinuta i kreditna linija za poljoprivredu
Novim Pravilima plasmana ukinuta je i kreditna linija „Zajmovi za poljoprivredu i industriju prerade poljoprivrednih proizvoda“ iz koje je do sada kroz 41 zajam odobreno ukupno 38,8 miliona KM. Najveći korisnik ovog zajma je bila ZP „Elektrokrajina Banjaluka“ koja je dobila šest miliona KM, te „Protivgradna zaštita RS“ koja je „povukla“ 5.000.000 KM.
Vujnić kaže da je novim Pravilima plasmana IRB-a smanjena izlazna kamatna stopa prema finansijskim posrednicima za pola procenta što će automatski uticati i na smanjenje kamatne stope za krajnje korisnike.
„Takođe, omogućili smo plaćanje poreskih obaveza iz sredstava fondova kojima upravlja IRB, dok smo u beneficiranu grupu korisnika stambenih kredita uvrstili i osobe sa invaliditetom“, naglasila je ona.
Vujnićeva je istakla da IRB u ovoj godini planira da plasira oko 200 miliona KM kroz hartije od vrijednosti i kredite.
CAPITAL: Marina ČIGOJA