BEOGRAD, Namjera Vlade Srbije da sprovede takozvanu deevroizaciju privrede i društva, lagano dobija svoje obrise uvođenjem dinarskih subvencionisanih kredita.
Poslije davanja subvencionisanih keš i namjenskih dinarskih kredita građanima, Vlada je donijela novu uredbu kojom se od sutra odobravaju isključivo dinarski subvencionisani krediti. Na taj način, svi dosadašnji programi subvencionisanja građana i privrede iz evra prelaze u dinare.
Krediti za likvidnost privrede, trajna obrtna sredstva, keš i namjenski krediti za građane koji su subvencionisani iz budžeta Srbije poslije prvomajskih praznika biće davani isključivo u dinarima. Kamatna stopa na likvidnost odobrenih kredita će biti sedam posto godišnje.
Analitičari ocijenjuju da je cilj te promjene da se dinar nametne kao najvažnija valuta u našem finansijskom sistemu. Član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adria banke Mirko Španović novu uredbu vidi kao dobru za osnaženje prometa u nacionalnoj valuti
“Ostaje problem rizika jer svaki plasman klijentu nosi određen rizik naplate i verovatno je to jedan od problema sa kojima će se banke boriti. Pretpostavljam da će i druge banke kao i Hipo banka vršiti detaljnu analizu kreditne sposobnosti svakog klijenta i da će oni koji zadovolje analizu kreditne sposobnosti moći da dobiju i ovaj kredit“, kaže on.
I za predsjednika ITM grupe Toplicu Spasojevića subvencionisanje isključivo dinarskih kredita je dobra odluka, jer je 95 odsto kredita koji su podignuti indeksirano u evrima. Spasojević kaže da bi njegova kompanija vrlo rado prešla na dinarske kredite ukoliko banke budu spremne da konvertuju postojeće devizne kredite u dinarske.
„Mislim da bi i Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza morali hitno da se okrenu isključivo dinarskim kreditima. Na taj način bi se zavisnost od kredita indeksiranih u evrima smanjila i država bi mogla da kontroliše devalvaciju i na taj način“, kaže on.
Mirko Španović iz Hipo banke kaže da će privreda, a i same banke imati benefite od ovakvih kredita jer će se, kako kaže, stabilizovati naplata potraživanja.
„Naravno, ne bi valjalo da posledica svega toga bude veća količina dinara koja će se ponovo upotrebljavati za kupovinu evra i da se odvojeno od procesa stabilizacije redovne naplate kredita paralelno i bez jasne kontrole diže kurs evra. To u svakom slučaju ne bi bila dobra posledica i mislim da bi NBS i vlada zajedno sa čitavim bankarskim sistemom morali da vode računa da ne izazovu kontraefekat ovim merama i da ne podignu kurs na viši nivo“, dodaje Španović.
I saradnik ekonomskog instituta Vladimir Vučković upozorava da bi špekulanti mogli da dobro profitiraju iz ovakve situacije. Zbog toga, kaže Vučković izuzetno je važno da u Srbiji ne bude uveden fiksni kurs evra i da ekonomski sistem bude postavljen tako da ne postoje izvjesnosti.
„Uvek kada postoji sistem sa dve valute kao što je naš uvek postoji mogućnost za špekulaciju i razmišljanje o tome da se sada kupe devize da bi se kasnije skuplje prodale ili obrnuto. To važi za banke i preduzeća. Upravo zbog toga je bitno da režim kursa bude fluktuirajući u punom smislu“, kaže on.
Vučković naglašava da „niko ne sme da zna da će NBS da interveniše na određenoj visini i da će upravljati tom putanjom deviznog kursa, jer je to idealno tle za špekulacije“.
U prva tri mjeseca ove godine pola milijardi evra subvencionisanih kredita odobreno je privredi i građanima. To je skoro polovina prošlogodišnjeg iznosa. Naime, 2009. banke su odobrile milijardu i sto miliona evra subvencionisanih kredita, pokazuju podaci Ministarstva ekonomije. B92