LONDON/PARIZ, Britansko ministarstvo finansija danas je potvrdilo da će vlada izdvojiti sumu od 37 milijardi funti (oko 47 milijardi evra) da bi se obavila dokapitalizacija tri velike domaće banke, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nedostatka likvidnih sredstava.
Radi se o sljedećim finansijskim institucijama, “Rojal benk of Skotland” (RBS), zatim HBOS, koja je najveći davaoc hipoteka u Velikoj Britaniji i banci “Lojds TSB”.
Tim povodom je britanski ministar finansija Alister Darling izjavio da je ova investicija bila neophodna radi stabilizacije britanskih banaka.
Četvrta banka “Berkliz”, koja je prvobitno takođe želela da iskoristi ponudu vlade za pružanje finansijske pomoći, saopštila je da će svoj kapital ojačati sa 6,5 milijardi funti, ali će to učiniti bez pomoći države.
Ova banka, naime, kako je saopštila, planira da uštedi bar dvije milijarde funti tako što neće isplatiti dividende akcionarima za drugo polugodište 2008.
Poslije saopštavanja ovog plana britanske vlade londonska berza je jutrošnje poslovanje započela umjerenim rastom, uprkos špekulacijama koje su se tokom vikenda pojavile u britanskim medijima da će taj potez države “bez presedana”, radi pomoći najvećim domaćim bankama, dovesti do prekida poslovanja na toj akcijskoj berzi.
Prema “Bi-Bi-Si”-ju (BBC) bi ovaj plan, o kome su rukovodstva banaka i predstavnici vlade pregovarali cijelu noć, trebalo da dovede do toga da će država u RBS imati 60 odsto udijela, a u slučaju objedinjenih “Lojdsa” i HBOS, 40 odsto.
Britanska vlada je danas, takođe, davala uvjerenja da država ne namjerava da postane trajni investitor u britanskim bankama i da će se postepeno oslobađati svog udijela u njima.
“Kada akcije (tih banaka) budemo prodali, poreski obveznici će te investicije ponovo dobiti nazad, ali sa profitom”, naglasio je Darling.
Britanska vlada je ovu pomoć spojila sa čitavim nizom uslova, koji se odnose, na primjer, na učešće u odlučivanju u budućim investicijama tih banaka, a povrh svega će vladini ljudi sjediti i u upravnim odborima banaka kojima su pružili ruku pomoći.
Darling je, takođe, predočio da je sa rukovodstvima pomenutih banaka dogovoreno da članovima njihovih upravnih odbora ove godine ne bi trebalo nadoknade za rad da budu isplaćivane u gotovini.
Banke bi, takođe, u buduće trebalo više da se usredsrede na odobravanje kredita malim firmama i vlasnicima kuća, kao i da pomažu ljudima koji imaju problema sa isplatom hipoteka, naglasio je ministar finansija.
Škotska “Rojal banka” je saopštila da iz navedenog paketa računa na sredstva od 20 milijardi funti. Od toga pet milijardi funti bi bilo upotrebljeno za otkup bančinih prioritetnih akcija, a obavezaće se za još 15 milijardi funti u vidu vladinih garancija za konsolidaciju ukupnog finansijskog stanja.
Daljih 17 milijardi funti država će investirati u HBOS i banku “Lojds”, koja je pred desetak dana počela preuzimanje najveće domaće hipotekarne banke HBOS, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nagomilanih dugova i drastičnog pada cijene njenih akcija.
Vidnom oživljavanju zapadnoevropskih finansijskih tržišta i povećanju interesovanja investitora, poslije “crnog petka na berzama”, doprinose i planovi razvijenih zemalja, od Evrope preko SAD do Australije, za rješavanje finansijske krize i podrške banaka.
Tako je glavni Panevropski index FTSEurofirst 300 danas počeo rastom za pet odsto, a poslovanje većine azijskih berzi i australijske je zaključeno, takođe, u plusu.
Tako je glavni indeks u Seulu završio poslovanje na pozitivnih 2,19 procenata, u Singapuru je uvećan 2,80 odsto, na Tajvanskom tržištu 1,28, a na berzi u australijskom Sidneju za 4,46 odsto.
U Parizu je i francuska vlada, sudeći prema izveštaju Dau džonsa, najavila da bi mogla da stvori fond u vrijednosti 40 milijardi evra (55 milijardi dolara) za otkup akcija ugroženih domaćih banaka.
Izvori bliski kabinetu francuskog predsjednika Nikole Sarkozija odbili su, međutim, da komentarišu izveštaj o spremnosti vlade da velikim fondom iz budžeta spasi ugrožene banke.
I njemačka vlada je, takođe, danas potvrdila da će realizovati ranije najavljeni plan pomoći domaćim bankama i drugim finansijskim institucijama u ukupnoj vrijednosti od 400 milijardi evra.