NIKOZIJA, Vlasnici velikih depozita u Banci Kipra, koji premašuju 100.000 evra, mogu da izgube više od 60 odsto svojih uloga zbog programa restrukture te najveće kiparske kreditne organizacije.
Kiparske vlasti i “trojka” međunarodnih kreditora (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) izradili su parametre restrukturisanja, koji bi trebalo danas da budu zvanično objavljeni.
Prema informacijama koje su procurjele u medije o uslovima transakcije, 77,5 odsto uloga biće pretvoreno u različite oblike akcija – 37,5 odsto u akcije klase A, a preostala sredstva biće položena na beskamatni depozit, prenio je Itar tas.
Ako poslovi banke poslije restrukture krenu dobro, pod uslovom da se obnovi privreda zemlje, vlasnici hartija od vrijednosti moći će da prodaju svoje akcije i izvuku dio novca. Međutim, čak i pri takvom razvoju događaja, to se neće dogoditi uskoro, a gubici će u svakom slučaju znatno premašiti 60 odsto sadašnjeg iznosa uloga.
Prema ocjenama pravnih i ekonomskih stručnjaka, koje citira Njujork tajms, vlasnici depozita većih od 100.000 evra izgubiće 60 do 77,5 odsto sredstava.
Restrukturisanje Banke Kipra i likvidacija druge po veličini kiparske banke, Laiki, postavili su kao uslov međunarodni kreditori antikriznog programa vrijednog 10 milijardi evra. Prvi put u istoriji zone evra štediše banke su prinuđene da finansiraju napore za rješenje problema duga.
Kiparski predsjednik Nikos Anastasijades kritikovao je u petak partnere u zoni evra, optužujući ih za rješenje bez presedana, koje je “pretvorilo zemlju u pokusnog kunića”.
“Na Kipru se sprovodi eksperiment”, rekao je on i naglasio da zemlja nema namjeru da odustane od evra.
“Mi nećemo da eksperimentišemo sa budućnošću naše zemlje. Spriječili smo opasnost od bankrotstva. Bez obzira na tragediju koju svi zajedno proživljavamo, uspjeli smo da spasemo situaciju”, rekao je Anastasijades.
Uslovi restrukturiranja pokazali su se mnogo težim nego što se pretpostavljalo prije nekoliko dana, kada je kiparska vlada tvrdila da će gubici velikih ulagača biti u prosjeku oko 40 odsto.
Novi parametri sporazuma ukazuju da će na Kipru, po svoj prilici, biti konačno slomljen ekonomski model zasnovan na pružanju međunarodnih finansijskih usluga. On je obezbjeđivao u prosjeku 45 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, a njegova eliminacija će značiti dramatično povećanje recesije koja, kako prenosi Itar tas, u narednim godinama može dostići 15 do 30 odsto, rast nezaposlenosti i osiromašenje stanovništva. Tanjugbiz.rs