MOSKVA, Iako se ne skrivaju podaci o još uvijek mnogobrojnoj sirotinji, a komunisti i druga opozicija dokazuju katastrofičnu situaciju, najnovija sociološka istraživanja pokazuju da većina stanovništva u Rusiji živi u ”vedrom raspoloženju”.
Zaista optimistično zvuči da je broj ljudi koji sebe smatraju srećnim u Rusiji dostigao rekord – 82 odsto. Do sada je rekord bio u martu 2008. kada se tako osjećalo 77 odsto građana.
Najviše su srećni mladi ljudi. A najzadovoljniji svojim životom su visokoobrazovani. Čak 56 odsto je uglavnom zadovoljno svojim poslom.
Šta je za građane Rusije sreća?
Na prvom mjestu, osjećaj materijalne obezbjeđenosti porodice. Tako misli 32 odsto, njih 15 odsto radost doživljava u djeci i unucima, 10 odsto se raduje što ima voljenog čovjeka i što su svi zdravi.
Siromaštvo je glavni razlog osjećaja nesrećnosti. Svojim životom je nezadovoljno 15 odsto ispitanika, a prije četiri godine 20 odsto. Na drugom mjestu uzroka nezadovoljstva su bolest i starost, a tu su i konflikti u porodici, loš posao.
U Rusiji su najsrećniji Moskovljani. Prema israživanju iz decembra 2011. godine čak 78 odsto njih je zadovoljno svojim životom, a među mladima čak 84 odsto. U Moskvi se nesrećnima osjeća 16 odsto građana, a u Peterburgu 19. Na pitanje ”jeste li vi srećni ili ne” u Sankt Peterburgu je odgovorilo pozitivno 76 od sto ljudi. U cijeloj Rusiji pozitivan odgovor je dalo oko 66 odsto građana.
Najzadovoljniji su u Moskvi u uzrastu od 25. do 34. godine, njih čak 90 odsto. Psiholog Dmitrij Kljevcov kaže da je razumljivo da su u Moskvi najsrećniji, jer je glavni grad bogatiji nego ostatak zemlje. U Moskvi je mnogo i došljaka a među njima mnogo optimista. Dolazak u prestonicu je za mnoge dokaz da su uspjeli. Prosječna plata u Moskvi na kraju 2011. porasla je oko tri odsto i iznosila je 43.000 rubalja, oko 1.100 evra. Plate rastu ne samo u biznisu. Tako je prosječna plata učitelja 50.000 rubalja, 1.200 evra. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin tvrdi da se ekonomija razvijala stabilnim tempom. Industrijska proizvodnja je rasla 3,4 odsto.
Statistika pokazuje da se najviše ljudi doseljava u Moskovsku oblast, zatim Krasnodarski kraj, Sankt Peterburg i Lenjingradsku oblast. Procentualno najveći odlazak je iz Baškirije, Jakutije i Dagestana.
Moskva je bila veoma privlačna i u vrijeme SSSR-a. Vlasti su prije 85 godina u Moskvi uveli tzv. propisku, dozvolu boravka došljacima iz provincije. Pesnik Dmitrij Prigov je govorio da provincijalci nisu voljeli Moskovljane, jer su oni bili kao ”plemstvo”, ali su svi željeli da dođu u ”stoljicu”.
”Propiska” je uvedena 1927, a prednost su imali oni koji su radili teške poslove. Graditelji metroa su dobijali limitirane dozvole, pa su ih Moskovljani pogrdno zvali ”limitčiki”. ”Limitčiki” su ostajali da žive u Moskvi a već njihova djeca su imala ”alergiju” na došljake iz provincije.
”Sreća” donosi i nesreću. Moskovljanka u šestom pokolenju Irina Mihajlovna, predaje engleski na fakultetu, rodila se u centru Moskve na Patrijaršijskim jezercima u pismu ”Komsomolskoj pravdi” žali se na ”pepeljuge” iz provincije koje imaju samo jedan cilj da se udaju i nađu krov nad glavom. ”Te pridošle devojke su donijele mnogo suza mnogim porodicama. Moj brat se upoznao i kasnije oženio djevojkom koja je došla iz Saratovske oblasti. Moja mama je bila protiv tog braka. Dobila je zbog toga infarkt. Kasnije je i moj brat umro od alkohola jer je počeo da pije sa ženinim prijateljima”, piše Irina Mihajlovna.
Jedno od posljednjih ispitivanja pokazalo je da 40 odsto provincijalki koje dođu u Moskvu mašta da udajom riješi stambeno pitanje. Ostale više brine karijera.
Magistar Igor Kuznjecov iz Sociološkog instituta Ruske akademije nauka, u četiri pokoljenja Moskovljanin, vidi stvari potpuno drugačije: kaže da je većina njegovih studenata došla zbog školovanja i neosnovana su generalizovanja ”domorodaca”.
– Moskovljani vole da gunđaju protiv došljaka, ali neće da rade neke poslove – tvrdi Kuznjecov.
Direktor Ruskog instituta kulturologije, takođe Moskovljanin starosjedilac, Kiril Razlogov objašnjava da veliki gradovi uvijek privlače ambiciozne. Nije ni bitno sviđa li se taj proces nekome ili ne, objašnjava Kuznjecov.
U posljednjih dvadeset godina u Moskvi je stiglo oko tri miliona provincijalaca iz Rusije i bivših sovjetskih republika. U tom periodu je u Moskvi je umrlo milion ljudi više nego što se rodilo. Od ukupne migracije u Rusiji na Moskvu i Podmoskovlje otpada 46 odsto. Od sadašnjig stanovnika Moskve 47 odsto ih se rodilo u Moskvi. ”Starosjedilaca” Moskve, dakle onih kojima su se tu rodili pradjedovi, ima tek oko 150.000 do 180.000.
Plate
Najveća prosječna plata je u Jamalo-neneckom autonomnom okrugu – 59.000 rubalja, a u Hantimansijskom autonomnom okrugu je 46.000 rubalja, dok je u Magadanskoj oblasti 44.000 rubalja. Tek onda dolazi Moskva sa 43.000 rubalja prosjeka.
Najmanje prosječne plate su na Kavkazu. Posljednji na ljestvici je Dagestan – 11.500 rubalja.
Bogatstvo
U Rusiji živi 142.857.000 stanovnika. U periodu od 2002-2010. broj stanovnika Rusije smanjio se za 2,3 miliona.
Moskva ima 11,5 miliona stanovnika, što je za milion više od prethodnog popisa. Prema analizama časopis ”Forbs”, u Moskvi živi 78 milijardera, u Njujorku 58, a u Londonu 39.
Među 20 najbogatijih ljudi na svijetu nema Rusa. Novosti