BEOGRAD, U međunarodnoj zajednici ne vide skoriji oporavak srpske i regionalnih ekonomija, zbog čega će probleme u prilivu kapitala ublažiti većim kreditnim linijama.
EBRD će investirati pola milijarde evra ove godine u Srbiji, što je više nego prošle, od čega će 100 miliona evra biti namjenjeno Željeznicama Srbije.
Osim toga poručeno je i da će Srbija imati niži rast nego što je EBRD originalno projektovao i predloženo da se osnuje regionalna berza, koja će objediniti sva lokalna tržišta hartija od vrijednosti.
Stručnjaci ocjenjuju da su ovakve najave znak da u međunarodnoj zajednici ne vide skoriji oporavak srpske i ostalih regionalnih ekonomija, zbog čega nastoje da probleme u prilivu kapitala ublaže većim kreditnim linijama.
Prema riječima Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, najave o većoj izloženosti multilateralnih institucija poput EBRD-a, Svjetske banke ili Evropske investicione banke, znak su manjka privatnih investicija.
“Sve ove institucije pokušavaju da obezbede priliv sredstava s obzirom da nema privatnih izvora i ne očekuje se da će ih biti u skorije vreme. Generalna ocena je da se ne očekuje brzo oporavljanje privatnih investicija. Glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof je uz veoma umereni optimizam sažeo aktuelno mišljenje, rekavši da će potrajati pre nego što se bude video ozbiljniji oporavak. Zbog toga u EBRD-u ukazuju da ne treba očekivati velike investicije privatnog sektora, već se treba oslanjati na domaću štednju i na izvoz, jer nema drugih izvora stranih sredstava”, kaže Gligorov.
Ovaj ekonomista smatra da odluka EBRD-a da u Srbiji ove godine uloži 500 miliona evra, od čega će 100 miliona biti izdvojeno za željeznicu, može biti dobra, ali i loša, zavisno od toga kako se upotrebi taj novac. On tako ističe da bi bilo dobro kada bi Željeznice Srbije iskoristile 100 miliona evra za racionalizaciju, odnosno za redukovanje broja zaposlenih, ali ako su sredstva namjenjena modernizaciji pruga, „to i nije neki novac“.
Gligorov je ideju o formiranju regionalne berze ocijenio kao načelno dobru, istovremeno upozorivši da u ovom trenutku na taj način teško mogu da se ožive finansijska tržišta, pošto se na berzi zapravo trguje budućim prihodima koji se očekuju od kompanija, a tih očekivanja sada nema.
“Osnovna ideja da se spajanjem poveća likvidnost berze i da se akcije kojima se u regionu trguje učine atraktivnijim nije loša ideja, ali je teško očekivati brzi oporavak finansijskih tržišta, odnosno da će se interes za ulaganje u regionu uskoro uvećati”, kaže Gligorov.
Gligorov podsjeća da se cio region nalazi u tranziciji, ali da balkanske zemlje trenutno stoje loše, pa je tako i Srbija imala relativno loš prvi kvartal. Čak je i EBRD korigovao projekcije za Srbiju, smanjujući očekivanja o privrednom rastu, iako su u toj instituciji „tradicionalno dosta optimistični sa Srbijom i radije vide da je čaša polupuna, dok recimo MMF vidi da je poluprazna“.
“U EBRD-u su bili pod uticajem optimističnih izjava zvaničnika iz Srbije, ali sada vide da pada promet na malo, da se ne oporavlja industrijska proizvodnja i nema oporavka javnih prihoda. To sve govori o jednom depresivnom stanju” , ističe Gligorov, dodajući da mu „nije jasno na kojoj se aritmetici zasniva njihova projekcija od dva odsto rasta BDP-a u ovoj godini“.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je sumnjičav prema najavama o visokim investicijama EBRD-a, naglašavajući da se na početku godine često najavljuju velika ulaganja, koja se kasnije obično ne realizuju u punom obimu.
On, međutim, ističe da bi bilo dobro kada bismo od EBRD-a imali toliki priliv kapitala, jer bi se time ublažio efekat smanjenih investicija.
S druge strane, kao i Gligorov i Nikolić smatra da nije trenutak za formiranje regionalne berze, mada takođe pozdravlja ideju kao dobru.
“To bi trebalo realizovati, ali tek kada se stabilizuje situacija. U ovom momentu vrednost svih firmi u regionu je znatno ispod realne, zbog čega većina njih čak nije ni kotirana na berzi. To ne može da se reši centralizacijom”, napominje Nikolić.
Teško je procjeniti koja bi od regionalnih berzi bila dominantna u takvom zajedničkom aranžmanu, pošto to primarno zavisi od kvaliteta kompanija, a najbolje firme se već kotiraju na tržištima u Frankfurtu i Londonu, ocjenjuje Gligorov. Međutim, gledano prema bruto domaćem proizvodu, najveći igrač na zapadnom Balkanu bi bila Hrvatska, a zatim Srbija, iza koje dolaze ostale berze sa jako malo uticaja. Danas
