BANJALUKA, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas Zakon o zaduživanju, dugu i garancijama Republike Srpske, kojim se ukupan dug ograničava na nivou od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/, a javni dug na nivou od 55 odsto BDP-a u toj fiskalnoj godini.
Poslanici nisu usvojili amandman poslanika PDP-a Branislava Borenovića po kojem se Srpska može zadužiti samo ako u periodu stvaranja duga iznos za servisiranje dugoročnog unutrašnjeg i spoljnog duga po predloženom dugu i cjelokupnom dospjelom neizmirenom postojećem dugu ne prelazi 18 odsto redovnih prihoda u prethodnoj fiskalnoj godini.
Usvojenim Zakonom uspostavlja se i kvantitativni kriterijum ograničavanja kratkoročnog duga, koji ne smije biti veći od osam odsto redovnih prihoda ostvarenih u prethodnoj fiskalnoj godini, a iznos kratkoročnog i dugoročnog duga Srpske, koji može nastati tokom budžetske godine, utvrđuje se republičkim budžetom.
Republika se može kratkoročno zaduživati za privremeno finansiranje deficita iz gotovinskog toka, finansiranje prenesenih obaveza i budžetske rezerve, dok se dugoročno može zaduživati za finansiranje kapitalnih investicija, refinansiranje ukupnog ili dijela duga Srpske, plaćanje uslovnih obaveza po osnovu garancija Republike i finansiranje budžetskog deficita kad Ministarstvo finansija procjeni da će planirani rashodi biti veći od prihoda.
Izvršeno je preciziranje duga Republike Srpske, tako da on ne uključuje indirektni dug Srpske koji osim duga jedinica lokalne samouprave, duga fondova socijalne sigurnosti i institucija javnog sektora Srpske, sada obuhvata i dug javnih preduzeća i dug Investiciono-razvojne banke.
Ministar finansija Zoran Tegeltija rekao je danas tokom rasprave o ovom zakonu da su novine u odnosu na dosadašnje zakonsko rješenje iz 2007. godine ukupan dug, javni dug i aktivirani indirektni dug Republike i da je detaljnije definisan postupak zaduživanja.
On je dodao da se maksimalno dozvoljenom granicom od 15 odsto stvarenog BDP-a, po osnovu ukupne izloženosti izdatim garancijama Republike, omogućava poređenje ovog parametra sa zemljama regiona i tako stavlja pod kontrolu i omogućava preventivno reagovanje na ukupno opterećenje u odnosu na BDP. Srna
