MADRID, Španska vlada danas će objaviti jedan od najtežih budžeta u svojoj novijoj istoriji.
Novoizabrani premijer Marijano Rahoj već je upozorio da će budžet “biti veoma štedljiv”.
Globalna finansijska tržišta sve su više zabrinuta da dugovi Španije izmiču kontroli.
Španska policija sukobila se juče sa demonstrantima nakon generalnog štrajka protiv reformi tržišta rada čiji je cilj smanjenje nezaposlenosti.
Štrajk je doveo do poremećaja u željezničkom, drumskom i aviotransportu.
Španija, koja ima najviši nivo nezaposlenosti u Evropi, pod velikim je pritiskom lidera evrozone da smanji deficit.
Analitičari kažu da ako se situacija ne poboljša Španija će morati da traži finansijsku pomoć.
Očekuje se da će novi budžet uključiti smanjenja od oko 35 milijardi evra, a uštedama neće izmaći ni zdravstvo ni obrazovanje.
Ministar budžeta Kristobal Montoro rekao je da će to biti najštedljiviji budžet od kada je Španija postala demokratija.
Policija se juče sukobila sa demonstrantima kada su stotine hiljada preplavile ulice Barselone i drugih gradova.
Sindikati kažu da se oko 800.000 ljudi pridružilo protestima u Barseloni, dok policija tvrdi da je riječ o 80.000.
Demonstranti su razbijali prozore i palili kante sa smećem. Policija je upotrijebila suzavac i gumene metke protiv demonstranata.
U Madridu, sindikati navode da se okupilo oko 900.000 demonstranata.
Analitičari kažu da broj demonstranata ukazuje da mnogi u Španiji gube strpljenje zbog mjera štednje.
Stopa nezaposlenosti u Španiji najviša je u EU sa 24 odsto, a skoro polovina populacije mlađe od 25 godina ne radi.
Generalni štrajk prvi je veliki izazov vlade od kada je Rahoj preuzeo dužnost nakon izbora u novembru.
Uprkos protivljenjima, vlada je saopštila da neće odustati od mjera štednje.
“Ovdje nije pitanje da li mnogo ljudi učestvuje u štrajku, već da li ćemo izaći iz krize. Ovdje se o tome radi i vlada neće popustiti”, rekao je Montoro.
U isto vrijeme, ministri finansija evrozone sastaće se u Kopenhagenu da razmotre fond pomoći EU čiji je cilj pomoć pojedinim zemljama da otplate dugove.
Ipak, analitičari kažu da dugoročni sporovi između nekih članica, posebno Francuske i Njemačke, znači da nema garancije da će biti postignut sporazum.
