BEOGRAD, Privredu Starog kontinenta već poduže muči deflacija. Tražnja je slaba, a podsticaj koji bi podstreknuo tražnju i pokrenuo rast je neophodan. Pomoć stiže od Evropske centralne banke.
Od marta ove godine pa do septembra sljedeće ona će upumpati 1.100 milijardi evra.
Najznačajniji poslovni partneri srpske privrede su zemlje Evropske unije, odnosno evrozone, tako da bi „ubrizgavanje“ posredno moglo i nama pomoći: mogla bi se povećati tražnja za našom robom, a uz to bi i dinar mogao, ako ne ojačati, bar prestati da slabi.
Stručnjak s Novosadskog univerziteta dr Siniša Ostojić kaže da dodavanjem novca Evropska centralna banka želi da podstakne inflaciju i tražnju. Oni će novac ubaciti na dva načina: kupovinom državnih obveznica i kupovinom akcija kompanija. Rast novčane mase trebalo bi da posredno podstakne inflaciju, a odatle pa do povećanja tražnje samo je korak. Kada se već troši, kupuje se i strana i domaća roba.
– Pomenuti potezi Evropske centralne banke neće uticati direktno na srpsku privredu, ali indirektno svakako hoće – kaže Ostojić.
– Najbolji klijenti naših kompanija su baš u veoma razvijenim zemljama Unije. Izvesno je da će porast tražnje kod njih uticati na to da se više robe uvozi i van granica EU. E, to je baš šansa za naše izvoznike, koji imaju šta da traže na tom tržištu.- ističe Ostojić.
Procjene koje su validne međunarodne finansijske institucije davale o kretanjima u privredi Srbije ove godine bile su sve samo ne optimističke. Uglavnom je prognozirana recesiju, a nešto više optimizma unio je direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Padrone. On smatra da Srbija može zabilježiti blagi rast ili bar da postavi dobre osnove za rast i razvoj u narednim godinama.
EBRD je zainteresovan da učestvuje u privatizaciji u Srbiji a interesuje ih, recimo, „Dunav osiguranje“. Nešto od pomenutih para bi posredno moglo stići do njih i njihovih klijenata, a preko njih i do Srbije.
Poznati stručnjak Bečkog instituta Vladimir Gligorov smatra da bi veća ulaganja, posebno ako se ostvare najavljene privatizacije, mogla uticati na veći priliv evropskog novca u Srbiju. Mogla bi uticati i na stabilnost dinara. Dinaru bi injekcija za jačanje i te kako dobrodošla. Od početka prošle godine pa do sada dinar je u odnosu na evro izgubio gotovo deset dinara: sa 114,64 za jedan evro došla je na 123,55. To smatraju i drugi stručnjaci. Dnevnik