BANJALUKA, Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković istakao je da je Srpska uprkos izuzetno teškoj godini i borbi sa pandemijom virusa korona uspjela da 2020. godinu završi pozitivno kada je riječ o finansijama i davanjima iz budžeta, naglasivši da je to činjenica i stvarno stanje koje se mora realno sagledati, a ne iznositi paušalne ocjene i kritike.
“Želim da se dešavanja u godini iza nas ne ponove više nikada i nikome. Izdešalo se sve što se moglo izdešavati od pandemije, poplava, zemljotresa. Ulazimo u 2021. godinu sa više optimizma i vjerujem da ćemo, najdalje polovinom godine, moći da se vratimo normalnom životu i redovnim obavezama, a da 2020. zaboravimo što je moguće prije“, rekao je Višković u intervjuu za Srnu.
On je naglasio da je Republika Srpska u prošloj godini uredno servisirala sve svoje obaveze, nema dugovanja prema radnicima, penzionerima, poljoprivrednicima, te da su sva socijalna davanja i sve što se finansira iz budžeta uredno isplaćivano bez dana zakašnjenja.
“Ostavljam analitičarima da ocijene šta smo radili i sa koliko uspjeha, ali molim da realno sagledaju stanje, jer kad slušate pojedine medije i ekonomiste koji tvrde da je sve crno pomislite da ne vrijedi ujutru uopšte i ustajati. Opozicija jeste tu da kritikuje i tako se bore za vlast pokušavajući tako našim građanima da iznesu što više loših stvari kako bi se domogli vlasti. To je politika, ali ono što je realno jeste da smo mi naše obaveze servisirali redovno kao da nije bilo pandemije, a bilo je i napravila je ogromne pometnje”, rekao je Višković.
ZA ZDRAVSTEVNI I REALNI SEKTOR IZ BUDŽETA U 2020. IZDVOJENO 328 MILIONA KM
Premijer Višković je naveo da je Vlada Srpske iz budžeta u prošloj godini izdvojila 328 miliona KM za pomoć zdravstvenom i realnom sektoru, a realni budžet je ispod 2,5 milijardi maraka.
“Kada se na to doda skoro milijardu maraka za Fond PIO i kreditna zadužanja dođe se do budžeta od tri milijarde i šest stotina miliona KM koliko je bio drugi rebalans za 2020. godinu. Neki stalno potenciraju da zdravstveni sektor ima dugovanja što je tačno, a da li se ko upitao koji je to zdravstveni sektor u regionu, Evropi, Americi obezbijedio svojim građanima besplatno zdravstveno osiguranje od pojave pandemije do danas. Nijedna zemlja, osim Republike Srpske to nije obezbijedila i na to sam veoma ponosan.
U razvijenom svijetu, koji naši ljudi doživaljavaju kao zemlje u kojima teče med i mlijeko, niko vas ni ne gleda ako nemate zdravstveno osiguranje. Možete pola dana da ležite na ulici – niko vas ne vidi, dok u Republici Srpskoj svi građani od početka pandemije nisu imali obavezu da ovjere zdravstvenu knjižicu, a uredno su dobijali sve zdravstvene usluge. To nije džaba i to mora neko da plati a platiće Vlada i institucije iz svog budžeta”, istakao je predsjednik Vlade Srpske.
Govoreći o čestim kritikama na račun duga u zdravstvenom sistemu od milijardu maraka, Višković je rekao da je taj dug u prošloj godini smanjen za više od 60 miliona KM u odnosu na 2019.
“Sve naše zdravstvene ustanove plaćale su poreze i doprinose u 2020, za razliku od nekih prethodnih godina. Nisam neko ko voli da priča o svojim rezultatima ili uspjesima, ali nekad dođete u poziciju da morate da progovorite i o tome jer oni koji kritikuju znaju samo da kritikuju. Da li se neko od njih pita šta bi se desilo da u proteklih par godina nismo uložili više od milijardu KM u naš zdravstveni sistem, gdje bi smjestili pacijente u Bijeljini, Zvorniku, Banjaluci, Foči, Istočnom Sarajevu, Trebnju, Gradišci, Prijedoru…”, naglasio je Višković.
SRPSKA NIJE PREZADUŽENA, JAVNI DUG 43 ODSTO BDP-a
Na pitanje da li je Republika Srpska prezadužena i kakva je ekonomska situacija, Višković je rekao da Srpska nije prezadužena i da je njen javni dug 43 odsto bruto domaćeg proizvoda, ukupni dug 55,6 odsto, a zakonski limit je do 60 odsto BDP.
On je naveo da se samo u Republici Srpskoj priča o navodnoj prezaduženosti iako statistički podaci govore drugačije, te naveo primjer Crne Gore koja je prije kreditnog zaduženja od 750 miliona evra bili u zaduženju većem od 120 odsto BDP.
“Napravili smo mnoge objekte koji ostaju našoj djeci i našim unucima, našoj budućnosti. Naravno da smo morali da se zadužimo kada nismo imali skoro nijedan objekat. Kada razgovaram sa najvećim protivnicima ove vlasti i postavim im samo jedno pitanje – da li je Republika Srpska danas ista kao prije deset godina, sve ijedan odgovor je isti – nije.
I nije ista, jer smo u svakom mjestu od Trebinja do Novog Grada sagradili nešto novo, od škola, dvorana, puteva, mostova, ulica, vodovoda, rasvjete, bolnica, domova zdravlja, pozorišta, sportskih terena, izletišta… Ako hoćemo da gradimo moramo i da se zadužimo, jer sav taj novac ide u projekte. Mi nećemo i ne želimo da uvodimo nove poreze, takse, doprinose”, istakao je Višković.
Premijer Srpske je rekao da istini treba pogledati u oči i biti realan, te da je spreman da primi svaku dobronamjernu kritiku. “Ne mislim da je sve što radimo odlično, uvijek može bolje i trudimo se da radimo bolje za dobrobit građana Republike Srpske, jer Srpska je naša domovina i svima nam je valjda isti cilj da bude bolja”, rekao je Višković.
GARANTNI FOND SRPSKE JEDINI OPERATIVAN U CIJELOM OKRUŽENJU
Podsjetivši da je od početka pandemije do danas 2.500 ljudi više zaposleno nego što je izgubilo posao, te da je to zvanični podatak Zavoda za zapošljavanje, Višković je rekao da bi neki kritičari sigurno voljeli da to nije tako.
“U vrijeme pandemije bez posla je ostalo 21.000 ljudi, što je mnogo, ali je sa druge strane 23.500 dobilo posao. Vlada se angažovala i pomogla onima koji su ostali bez posla. U 2019. godini, preko Zavod za zapošljavanje, za sve one koji su ostali bez posla obezbijeđena pomoć u mjesečnom iznosu od 400 do 900 KM u zavisnosti od godina staža koju primaju od šest mjeseci do dvije godine. Za te potrebe u 2019. izdvojili smo 11 miliona KM, a u 2020, u vrijeme pandemije, 24 miliona. Mi smo i u vrijeme borbe sa virusom korona i izdvajanjem ogromnih finansijskih sredstava koja nisu bila planirana pronašli način da ljudima koji su ostali bez posla pomognemo da prežive u tom najgorem momentu”, istakao je Višković.
Prema njegovim riječima, Vlada Srpske, preko Zavoda za zapošljavanje, nudi i mogućnost samozapošljavanje boraca, djece poginulih boraca, ratnih vojnih invalida.
“Iznos pomoći za samozapošljavanje je povećan za sve kategorije lica na 10.000 KM, dok je ranije za borce bilo obezbijeđeno 4.000 KM, ratne vojne invalide 6.000, a djecu poginulih boraca 8.000 KM. I to je jedan od načina da pomognemo ljudima da pokrenu neki svoj posao. Takođe, u budžetu za 2021. godinu planirali smo kompenzacioni fond od 90 miliona KM, koji ranije nije postojao jer nije ni trebao, a sada smo morali da ga ugradimo u budžet i rezervišemo novac.
Imamo i Garantni fond od 238 miliona KM koji je napravila Vlada Republike Srpske i to je jedini fond koji je operativan u cijelom okruženju, a posredstvom kojeg garantujemo 70 odsto kredita koji dobije neki privredni subjekt. Krediti iznose od 50.000 do 400.000 KM na sedam godina sa grejs periodom od tri godine, a Vlada iz budžeta garantuje 70 odsto kredita koji uzme privredni subjekt. Kada se uzme u obzir još i onih 328 miliona koje smo dali zdravstvenom i realnom sektoru to je više od 500 miliona i onda kažu da smo se kreditno zadužili 600 miliona. Jesmo, ali smo sve dali za saniranje posljedica pandemije u ekonomiji”, pojasnio je premijer Srpske.
On je naveo samo jedan podatak, a to je da je za osnovne potrebe dezinfekcije i higijene u osnovnim i srednjim školama u vrijeme pandemije Vlada imala nepredviđene troškove koji su mjesečno iznosili skoro pola miliona KM.
“To je samo jedan mali primjer naših vanrednih izdvajanja, ali uprkos svemu na kraju 2020. godine bili smo u poziciji da uplatimo i interventnu pomoć za naše opštine pogođene zemljotresom, što je takođe bio neplanirani izdatak”, podsjetio je Višković. Srna
