BANJALUKA – Prvostepena presuda kojom je Unicredit banka obavezana da firmi “Bitminer Factory” isplati 256 miliona KM ni na koji način ne utiče na kontinuitet poslovanja i stabilnost banke, tvrde u ovoj banci.
CAPITAL je juče objavio da je Izvršni odbor Advokatske komore RS donio odluku da povuče 250.000 KM depozita iz Unicredit banke.
Kao razlog advokati su naveli strah od propasti banke nakon što je izgubila sudski spor „težak“ 256 miliona KM sa firmom “Bitminer Factory” iz Gradiške.
Na pitanja CAPITAL-a, kako komentarišu odluku advokata, da li je bilo značajnijeg povlačenja depozita i imaju li klijenti banke razloga za strah, iz Unicredit banke odgovaraju da „banka nikada ne komentariše nekadašnje, sadašnje ili potencijalne klijente, njihove postupke, niti postupke koji su u toku, u vezi ili prema tim klijentima“.
Kada je u pitanju saradnja sa klijentom „Bitminer Factory“ Gradiška kažu da su potpuno uvjereni u ispravnost svojih postupaka.
„Stava smo da je tužbeni zahtjev „Bitminer Factory“ u potpunosti neosnovan, te da je provostepena presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci nezakonita. Banka je protiv te presude podnijela žalbu i razložno očekuje da će naša žalba biti usvojena“, kazali su u Unicredit banci za CAPITAL.
Tvrde da izricanje prvostepene presude ni na koji način ne utiče na kontinuitet poslovanja i stabilnost banke.
„Kao i do sada, banka ostaje u potpunosti na raspolaganju svojim klijentima“, naveli su iz Unicredit banke.
Podsjećamo, presudom Okružnog privrednog suda u Banjaluci, Unicredit banka obavezana je da firmi “Bitminer Factory” plati 256 miliona maraka odštete zbog propusta koji je doveo do propasti projekta za proizvodnju kriptovaluta.
Riječ je o prvostepenoj presudi na koju se žalila i Unicredit banka, ali i firma iz Gradiške koja je nezadovoljna visinom odštete koju im je sud dosudio.
Iako presuda nije pravosnažna, u Advokatskoj komori smatraju da bi mogli ostati bez tog novca zbog čega su odlučili da povuku depozite i ugase račune u ovoj banci.
„Izvršni odbor je donio tu odluku zbog spora koji je banka izgubila sa preduzećem iz Gradiške. To jeste eventualna opasnost koja može dočekati sve deponente Unicredit banke ukoliko ta presuda postane pravosnažna“, rekao je juče za CAPITAL član Izvršnog odbora Aleksandar Majkalović, koji je i predsjednik Zbora advokata Istočno Sarajevo.
U javnosti se pojavila informacija da je i Ministarstvo energetike i rudarstva povuklo svoje depozite, ali tu informaciju odbacuju u Ministarstvu ističući da oni posluju preko trezora i nemaju svoja sredstva niti depozite, pa tako ni otvoren žiro-račun u bilo kojoj banci.
„Svi javni prihodi koji se u budžet Republike uplaćuju po osnovu obavljanja poslova iz resorne nadležnosti Ministarstva energetike i rudarstva uplaćuju se na račune u sistemu JRT-a i isključivo pravo raspolaganja sredstvima u sistemu ima Ministarstvo finansija (to mogu biti naknade propisane zakonom ili drugim opštim aktom kao što su jednokratne koncesije, koncesije za korištenje, uplate za polaganje stručnih ispita, uplate depozita u postupku podnošenja prijava na javni poziv za dodjelu koncesije do donošenja rješenju o izboru najpovoljnijeg ponuđača i sl). Dakle, ministarstvo ne raspolaže samostalno navedenim uplatama, odnosno prihodima, niti se ovi prihodi uplaćuju na račun ministarstva“, objašnjavaju u Ministarstvu.
Suština spora jednostrano zatvaranje računa
Spor između “Bitminer Factory” i Unicredit banke je najveći spor u Evropi koji ima dodira sa kriptovalutama, a koji je okončan u posljednjim danima prošle godine.
Preduzeće iz Gradiške je imalo plan da preko obnovljivih izvora energije proizvodi struju koja bi se dijelom prodavala partnerskom preduzeću za rudarenje kriptovaluta, dok bi dio išao u elektroenergetsku mrežu.
Za to su im trebali investitori koje su privukli tako što su emitovali digitalne tokene u zamjenu za novac koji se prikupljao preko računa koji je otvoren u “Unicredit banka” u Banjaluci.
Međutim, tek što krenule stizati uplate, banka je odlučila da ih vrati, pravdajući se kako ne može poslovati sa preduzećima koja se bave kriptovalutama iako je suština bila u novom digitalnom načinu prikupljanju sredstava za investiranje, a ne za kriptovalute.
Kako je cijeli projekat bio zasnovan i uvezan preko Blockchain tehnologije, vremena i prostora za otvaranje novih računa nije bilo, pa je tako projekat već na startu osuđen na propast.
Sud je presudi, između ostalog, naveo da banka nije dokazala da je bilo kojim aktom imala propisanu zabranu za ulazak u poslovni odnos sa klijentima koji se bave kriptovalutama.
CAPITAL: Marina Čigoja Ljubojević
8 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Tako su i iz Ljubljanske banke govorili 1991. godine. A i sta da kazu drugo?
Sad im se isplati potkupiti sudije na drugostepenom.
Ова поплава текстова на ову тему је лобирање на нивоу средње школе. Та фантомска фирма се може сматрати срећном ако наплати 256к али неће ни толико. Видим да се покушава изазвати страх акционара банке да распродају акције у бесцијење, сигурно би их неко радо купио, али не пали. Знам да нећете објавити коментар али ни не морате. Ускоро ћемо сви видјети како пролази кад продавци магле покушају да уновче маглу на суду.
možda baš tako i bude…fantomska firma
Ako se može prodati pravovremeno po normalnoj cijeni a onda kupiti nešto drugo po niskoj cijeni gdje se ne rizikuje, ne vidim razlog zašto rizikovati.
Потпуно се слажем, само, можеш ли рећи која је то по теби нормална цијена и шта има да се купи по ниској цијени гдје се не ризикује? Дајте да овдје не причамо празне приче, овога нема ни у бајкама.
Bako ime ti dovoljno govori,pročitaj,dopuni znanje pa komentariši…osim ako nisi djelatnik banke…
Tasna masna firma sa nepostojecom djelatnosti bi zatvorila banku koja ima 500 zaposlenih. Pa ovo je vrh.
Ja sam veoma skeptican prema svemu sto ima veze sa kriptovalutama. Takodje i prema nasem sudstvu.
Sa druge strane, to nije nikakav argument da ih ne zatvore, kao ni cinjenica da imaju 500 radnika.
Cinjenica je da im je banka sabotirala biznis. Novac za investiranje je poceo da pristize na racun. Znaci da je posao bio stvaran.
Na licnom primeru sam se uvjerio sta znaci samovolja banaka kod nas ali ja sam ostecen za iznos za koji se ne isplati gubiti vrijeme na sudjenja.
Ako je banka napravila propust i ostetila klijenta, neka snosi odgovornost. Moramo poceti da prihvatamo pravilo, da svako odgovara za svoje postupke.
Banka i klijent su potpisali ugovor. Kada klijenti ne ispunjavaji svoje obaveze prema banci, oni ih salju na sud. Zasto da se to ne primjenjuje i na banku?
Zato sto imaju 500 radnika? To bi bilo besmisleno.
Banka sa kapitalom od 220 miliona, se dovela u situaciju da ide na sud za odstetu od 256 miliona. To dovoljno govori o tome koliko im je stalo da poslovnog ugleda.
I na kraju krajeva, ako tasna firma moze da pobijedi sve pravnike i advokate Unicredit banke, onda je vjerovatno ta banka toliko trula da i ne zasluzuje da opstane na trzistu.
Unicredit grupacija je vrijedna stotine milijardi evra, nemojte to da zaboravljate.
Ja sam skeptican prema cijelom ovom slucaju ali argumenti u korist banke nikako nisu valjani.