LJUBLJANA, Potpiše li s Rusijom sporazum o gradnji gasovoda Južni tok čiji je tekst već usklađen između dviju država, Slovenija bi kršila pravila energetske politike Europske unije, piše ljubljanski list “Dnevnik”.
Potpisivanje sporazuma s Rusijom opet je postalo upitno jer se sadašnjem tekstu ugovora protivi Evropska komisija, piše list.
Prema sadašnjem tekstu sporazuma, preduzeće koje bi upravljalo i imalo u vlasništvu krak gasovoda Južni tok, koji bi prolazio kroz Sloveniju, vlasnički bi po polovicu dijelili ruski Gazprom i slovenački Geoplin, no to je u suprotnosti s pravilima Evropske unije i trećeg energetskog paketa koji je počeo važiti s početkom septembra ove godine.
“Dnevnik” dodaje da se zbog toga tekstom sporazuma sada bavi Brisel i da je njegovu spornost potvrdilo više izvora.
Treći energetski paket EU-a jasno određuje da infrastruktura za gas ne smije biti u vlasništvu preduzeća koja trguju tim energentom, a isto tako zabranjuje kompanijama iz “trećih država” vlasništvo nad gasovodima u zemljama članicama Evropske unije, kao što je to slučaj s Ruskom federacijom i Slovenijom, tvrdi “Dnevnik”.
Slovenački ministar ekonomije Matej Lahovnik nije za “Dnevnik” želio komentarisati navodne informacije kako je Brisel u tom smislu Ljubljani uputio “jasne signale” da ne potpisuje ugovor s Rusijom i Gazpromom.
Brisel, takođe se navodi u tisku, ne smatra dovoljnim garancije Slovenije kako će pristup slovenskoj trasi gasovoda Južni tok, koji će prolaziti njenim teritorijem, biti dostupan i Gazpromovim konkurentima na tržištu energenata.
Kako navodi list, Bugarska, Mađarska i Grčka potpisale su s Rusijom i Gazpromom sporazume koji slične slovenskom, ali su to učinile prije nego što je na snagu stupio treći energetski paket, pa je zato samo slovenački ugovor sada pod “povećalom” Brisela.
S druge strane, piše list, za ugovor s Gazpromom u Sloveniji postoji velik interes zbog strateške naravi projekta.
List tako navodi izjavu slovenačkog predsjednika Danila Tirka, koji je u četvrtak rekao da Slovenija ne smije imati komplekse male države pri gradnji zajedničke energetske vizije buduće Evrope.
“Ne smijemo dopustiti da nas obiđu energetski tokovi i moramo učiniti sve da gasovod Južni tok ide i preko slovenačkog teritorija. Pri tome se ne smijemo bojati birokratskih smetnji, a neke od tih smetnji predstavlja i
Evropska unija”, rekao je Tirk, a prenio ljubljanski “Dnevnik”.
