BANJALUKA, Stečajni postupak, koji zbog kasnog otvaranja po nepisanom pravilu znači i kraj poslovanja i donosi velike gubitke povjeriocima, pokrenut je u prvom polugodištu u 70 preduzeća u Srpskoj.
U Poreskoj upravi RS, koja je u većini slučajeva najveći povjerilac, kazali su da je u prvom polugodištu ove godine porastao broj otvorenih stečajnih postupaka u kojima se pojavljuju kao povjerilac. U istom periodu prošle godine pokrenut je stečaj u 65 preduzeća od kojih je Poreska uprava imala potraživanja.
Član Udruženja ekonomista RS – SWOT Predrag Duduković kaže da pokretanjem stečaja u preduzećima dolazi do štete za veliki broj povjerilaca i da je zbog toga i njihovo poslovanje otežano i dovedeno u pitanje. S druge strane, stečajni postupci su korisni, jer se tržište čisti od loših preduzeća, koja uzrokuju probleme i zdravim firmama koje s njima posluju.
– Stečajnih postupaka bi trebalo mnogo više jer je mnogo firmi dovedeno do faze u kojoj bi trebalo da bude otvoren stečaj, ali se to iz nekog razloga ne dešava. Ta preduzeća postoje samo na papiru jer niko nije podnio zahtjev za pokretanje stečajnog postupka. Ona samo formalno postoje, ali godinama ne rade – naveo je Duduković.
On smatra da će biti još više otvorenih stečajnih postupaka jer se iz sudskih registara moraju izbrisati sva preduzeća koja već duže vrijeme ne rade.
– Mi u principu nemamo tačan podatak o našoj privredi, odnosno o firmama koje su zaista aktivne i rade, kao ni o tome koja preduzeća treba da idu u stečaj i koja ne mogu izmirivati sve obaveze. Zbog toga očekujem da će stečajeva u Srpskoj biti sve više – naveo je Duduković.
Stečajni upravnik Vlado Simović kaže da je Poreska uprava RS glavni krivac za sve veći broj pokrenutih stečajeva, ali i za nizak nivo naplate potraživanja u stečajnom postupku.
– Poreski inspektori slabo kontrolišu poreske obveznike. Izmirenje obaveza preduzeća trebalo bi redovnije kontrolisati i ne treba dozvoliti da dugovanja dostignu nekoliko miliona pa da se tek onda pokreće stečaj. Oni čekaju da preduzeće napravi ogromna dugovanja i stečaj pokreću tek kada firme propadnu i kada se najveći iznos obaveza ne može naplatiti – naveo je Simović, koji je ove godine dobio da vodi stečajne postupke u drvnoj industriji “Sjemeć” iz Rogatice i ski-centru “Igrište” iz Vlasenice.
Simović kaže da podaci pokazuju da preduzeća budu u blokadi najmanje godinu i da se tek nakon toga pokreću stečajevi.
– Bilo je slučajeva da preduzeća budu u blokadi po četiri-pet godina, a da niko ne reaguje već se samo čeka da neko pokrene zahtjev za pokretanje stečaja. Praksa Poreske uprave je da na osnovu dugovanja za poreze i doprinose upisuje hipoteku na imovinu preduzeća. Zbog toga se prvo namiruju dugovanja prema njima, pa tek onda ostali povjerioci – naveo je Simović.
U izvještaju o radu Poreske uprave za 2015. godinu navedeno je da je od 2002. do kraja prošle godine pokrenuto čak 1.409 stečajeva. Do kraja 2015. godine stečajni postupak je okončan u 1.143 preduzeća, u 28 slučajeva je obustavljen, a u 238 firmi je bio u toku. Prema podacima Poreske uprave, trenutno se u RS vodi 241 stečajni postupak.
Novi Zakon o stečaju
Novi Zakon o stečaju usvojen je u februaru, a njime je definisano finansijsko-operativno restrukturisanje preduzeća. U tom postupku pokušaće se prevazići poteškoće u finansijskom poslovanju određenog poreskog dužnika.
Cilj novog zakona je i da bude omogućeno blagovremeno pokretanje stečajnog postupka. Zakonom su smanjeni troškovi stečajnog postupka, a predviđen je veći stepen kontrole rada stečajnih upravnika. Glas Srpske