BEOGRAD, U praksi se pokazalo da mali broj ljudi ispunjava stroge kriterijume stranih kompanija za poslove u oblasti top menadžmenta.
Pored finansijske krize, Srbiju dodatno opterećuje i visoka stopa nezaposlenosti, pa je dolazak stranih investitora ono čemu se nadaju u najvećem broju opština u Srbiji. B92 je istraživao na koji način strane kompanije dolaze do kadrova za top menadžment.
Za par mjeseci u opštini Odžaci će nići fabrika. Za Odžake, koja je među siromašnijim opštinama u Srbiji – to znači nova radna mjesta. Kompanija Magna siting trebalo bi da zaposli više od 400 ljudi. Međutim, na menadžerske pozicije nije došao nijedan stanovnik Odžaka.
Miloš Pejčić, predsjednik Skupštine opštine Odžaci kaže da je do sada zaposleno pedesetak ljudi, prije svega u proizvodnji.
“U menadžmentu je zaposleno šest-sedam ljudi i uglavnom su ljudi iz menadžmenta došli sa strane. Prvi od uslova jeste engleski jezik, zato što su multinacionalne kompanije i uglavnom je engleski jezik taj kojim se govori. Drugo u Magni žele da ljudi sa dovoljnim iskustvom i vještinom dođu u njihovu kompaniju”, kaže Pejčić.
Strane kompanije se za pomoć pri odabiru menadžera prvo obraćaju takozvanim hed hanterima, odnosno ljudima čiji je posao da nađu osobu odgovarajućeg profila. U agenciji Link Consultants kažu da plata nije presudan faktor da kandidati prihvate posao.
Zoran Radovanović iz Link Consultants-a kaže da je najveći izazov, ukoliko se radi o stranoj kompaniji, uskladiti njihova očekivanja sa tenutnom situacijom na tržištu.
“Ključni elementi su stabilnost i hemija između poslodavca i tog novog direktora, ali i tog novog radnog okruženja. Bitan je i sam razvoj firme za jednog menadžera, da li on vidi sebe u svemu tome, znači njegov lični razvoj. I naravno tek na četvrtom mjestu je novac.”
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje tražnja za menadžerskim pozicijama veoma je mala. S obzirom na to da strane kompanije traže iskusne menadžere – zahtjevima nije lako udovoljiti.
Dragan Đukić iz Sektora za posredovanje NSZ kaže da su imali problema i teškoće u zadovoljenju potreba stranih kompanija.
“Te probleme smo imali kada su u pitanju, recimo pozicije izvršnog direktora u oblasti finansija. Jer je traženo relevantno radno iskustvo u roku od, recimo, pet godina i poznavanje posebnih programa u oblasti knjigovodstva i računovodstva i dešavalo se da idemo na konkurs kako bi nam se javili i ljudi iz radnog odnosa”, kaže Đukić.
Godišnje preko Nacionalne službe za zapošljavanje do posla dođe i do 30 hiljada fakultetski obrazovanih ljudi, ali stalni priliv novih utiče da stopa nezaposlenosti bude na istom ili višem nivou. B92
