BEOGRAD, Detaljna analiza tek će pokazati finansijski bilans srpske privrede 2011. godine.
Preduzeća do kraja mjeseca predaju godišnje izvještaje, a analitičari Agencije za privredne registre obrađivaće ih narednih nekoliko mjeseci. Kako stvari sada stoje, niko se ne nada da će gubitak biti manji od onog upisanog 2010. godine. Mnogi strahuju da bi „minus“ privrede mogao da pređe tadašnjih 90 milijardi dinara.
Prerađivačka industrija je tokom 2010. godine imala 32 milijarde dinara gubitka i to je bio najveći „minus“ u srpskoj privredi. Najveći procenata lošeg poslovanja išao je na dušu „Ju-Es stila“, koji je tu godinu završio sa manjkom od 15,1 milijarde dinara. To je bilo blizu 180 miliona dolara. Amerikanci su nedavno napustili Smederevo, ali presjek centrale u Pitsburgu pokazuje da su se gubici tokom prošle godine povećali. Prešli su 200 miliona dolara.
Vjerovatno je i da među dobitnicima neće biti velikih iznenađenja. Naftna industrija Srbije u 2010. je imala najveći dobitak – 16,5 milijardi dinara. Ova kompanija je nedavno izašla za prošlogodišnjim rezultatom. Neto dobitkom od 40,6 milijardi dinara premašili su i sopstvena očekivanja.
– Već sada bi mogli da ih proglasimo za najprofitabilnije preduzeće u Srbiji – kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“. – Srpska privreda je prošle godine imala mali rast, svega dva odsto bruto domaćeg proizvoda. To ne znači da su sve kompanije loše poslovale. NIS je najbolji primjer. Ali u konačnom izvještaju ima i „baba“ i „žaba“. I onih koji godinama postoje samo na papiru i onih koji stvarno rade. Izvjesno je da je 2011. bila prilično teška godine. To pokazuje i činjenica da sve najjače firme na Beogradskoj berzi nisu sve napravile dobre rezultate.
Zaduženost srpskih preduzeća u 2010. je bila izuzetno velika. Nelikvidnost uz nemogućnost da izmiruju obaveze privrednike je otjerala u nove pozajmice. Svaki dinar pozajmljenog kapitala u 2010. je tako bio pokriven sa svega 55 para sopstvenog kapitala. U 2009. je bio pokriven sa 63 pare, a godinu ranije sa oko 70 para. Što se potrebe za novcem tiče, ona je 2011. bila još veća.
I podaci Kreditnog biroa pokazuju da je zaduženost U 2011. povećana za 107 milijardi dinara. Razlika bi bila još veća da mnoge firme nisu u problemima, pa do kredita ne mogu ni da dođu.
– Analiza stanja kompanija u Srbiji pokazala je da samo 30 odsto preduzeća ispunjava osnovne kriterijume likvidnosti – izjavio je nedavno član Izvršnog odbora Banke Inteza Marko Popović.
– Banke više neće biti pokretači ekonomskog rasta i kompanije moraju da pronađu nove izvore finansiranja.
Ti načini mogli bi da budu fondovi razvoja ili berze. Veliki problem u Srbiji predstavlja visok nivo problematičnih kredita, 19 odsto zajmova je problematično, dok je kod kompanija taj procenat 22,4 odsto.
Manje firmi
Sve manje ljudi odlučuje se da krene u poslovne vode. Tokom 2011. zabilježen je godišnji pad od 10 odsto u broju novoosnovanih preduzeća i radnji. Lani je, prema podacima APR, registrovano 8.470 novih privrednih društava i čak 13.580 zatvorenih. Oko 10.000 preduzeća izbrisano je iz registra protekle godine samo po osnovu sprovedenog automatskog stečaja. A na takav ishod čeka još više hiljada preduzeća kojima su računi u neprekidnoj blokadi više godina.
Zaposleni
Kada je u pitanju pad broja zaposlenih, prošla godina bi trebalo da bude nešto bolja od 2010. Prije dvije godine u oko 91.000 preduzeća, koliko je Agencija za privredne registre obradila finansijskih izvještaja, radna snaga je bila smanjena za 6,6 odsto ili 70.692 bivših zaposlenih. Procjene statistike govore da je tokom 2011. broj radnika u Srbiji smanjen za oko 40.000. Novosti