VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond gleda na klimatske promjene kao na osnovni rizik po ekonomsku i finansijsku stabilnost, rekla je šefica MMF-a Kristalina Georgieva, predstavljajući planove Fonda za podršku investicijama u zelene tehnologije koje će podstaći globalni rast.
Georgieva je, na Samitu o klimatskom prilagođavanju, navela da bi globalna ekonomska proizvodnja mogla da se poveća za 0,7 posto u narednih 15 godina i da bi mogli da se otvore milioni radnih mijesta ako se cijene ugljenika kontinuirano budu povećavale a investicije u zelenu infrastrukturu širile, prenosi Rojters.
“Klimu smatramo ključnim rizikom za ekonomsku i finansijsku stabilnost, a klimatske akcije vidimo kao priliku za oživljavanje rasta, naročito posle pandemije, i za stvaranje novih zelenih radnih mjesta“, istakla je Georgieva.
Dodala je da MMF preduzima mjere u četiri oblasti kako bi se ubrzala tranziciju ka novoj nisko-ugljeničnoj i klimatski otpornoj ekonomiji.
Prema njenim riječima, Fond će ove godine osnovati nov „Panel za klimatske promene“ s ciljem praćenja ekonomskog uticaja klimatskih rizika i preduzimanja mjera za njihovo ublažavanje, što je ključni korak kako bi se obezbijedio potreban zaokret.
„Klimatska otpornost je presudan prioritet. Zbog toga je on u središtu aktivnosti koje sprovodimo ove godine, kao i u godinama koje dolaze“, rekla je Georgieva.
Fond će takođe integrisati klimatske faktore u svoje godišnje ekonomske procene država, usredsredujući se na klimatsko prilagodavanje visoko ranjivih zemalja, najavila je izvršna direktorka MMF-a, dodajući da će procene uključivati i cijenu ugljenika velikih emitera.
Georgieva je saopštila da je Fond u fazi donošenja poboljšanih kriterijuma stres testova i standardizacije klimatskih rizika po finansijsku stabilnost, te da će proširiti program edukacije i podršku kako bi pomogao centralnim bankama i ministarstvima finansija da prilikom svojih makroekonomskih projekcija uzmu u obzir klimatske faktore. Tanjug