SARAJEVO, U EU postoji više od 450 različitih grantova EU, a za period 2007-2013. godine, ukupan budžet za njih iznosi blizu hiljadu milijardi evra. Zajedničko za sve njih je da oni moraju biti u skladu sa osnovama evropske politike u zavisnosti od oblasti iz kojih se dodjeljuju. Osim toga, većina tih grantova spada u komplementarne, odnosno da bi se apliciralo za njih, dio finansiranja moraju preuzeti i druge organizacije, države i institucije.
Jedino grantovi van EU, što se tiče i BiH, mogu biti u potpunosti finansirani od strane EU.
Najveći dio budžeta EU koristi se u različitim fondovima, programima, grantovima i pomoćima regionalnom razvoju. Od 133 milijarde evra budžeta za 2009. godinu, osam milijardi je namijenjeno za evropsku administraciju, dok se ostatak odnosi na fondove, grantove i podršku.
Od tog novca, oko osam milijardi namijenjeno je fondovima i programima pomoći van EU, uglavnom za zemlje kandidate ili potencijalne kandidate za članstvo u Uniji.
Boris Jaročević, operativni direktor Delegacije Evropske komisije u BiH, kaže da budžetu EU svaka zemlja doprinosi na način da dvije trećine dolazi direktno iz budžeta zemalja članica, a preostala jedna trećina kroz indirektne poreze, poput PDV-a.
EU nikad ne dodjeljuje grantove ad hok. Umjesto toga, svi se oni dodjeljuju na osnovu godišnjih planova i programa koji se objavljuju na stranicama Evropske komisije. Prije 31. marta svake godine odjeljenja unutar Evropske komisije u zavisnosti od vrsta grantova, na svojoj internet stranici objavljuju raspoložive programe za koje se zainteresovani mogu kandidovati. Nakon objavljivanja programa i prijave kandidata, na internet stranici se objavljuju različite ponude.
Uglavnom je procedura razmatranja pristiglih ponuda takva da nadležni organi unutar EU zaduženi za pojedine programe naprave evaluaciju svake ponude na osnovu objavljenih kriterijuma. Razmatranje je transparentno i svaki potencijalni primalac nekog granta ima pravo na potpuni uvid u proces odlučivanja kako bi se osigurala nepristrasnost. EU individualno inforimše kandidate o konačnoj odluci.
Postoje i slučajevi kada se grantovi dodjeljuju bez javnih poziva. Na sajtu Evropske komisije objašnjavaju da se to radi u slučajevima kada je jasno da potencijalni primalac granta ima monopol u određenoj oblasti, pa ne postoji opasnost da neko bude zakinut. Drugi slučaj je kada se radi o hitnosti, posebno kada je u pitanju vanredna situacija poput potrebe za hitnom humanitarnom pomoći.
S obzirom da se grantovi finansiraju javnim novcem, EK osigurava potpunu transparentnost. Do 30. juna Komisija objavljuje sve grantove koji su odobreni tokom protekle godine. Izuzetak su jedino individualne stipendije.
BiH i evropski fondovi
Evropska unija je, prema podacima sa zvanične stranice Evropske komisije, u zemlje zapadnog Balkana od 1991. unijela 6,8 milijardi evra.
Do 2006. godine, u BiH je stiglo gotovo 2,7 milijardi evra, a do 2012. godine planirano je staviti na raspolaganje još više od pola milijarde evra.
Od 2000. godine sredstva za region išla su kroz program CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization – Zajednička pomoć za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju). Osim za BiH, program je bio namijenjen za Albaniju, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo pod UNSCR 1244 i Makedoniju.
Na stranici Komisije navodi se da cilj programa za zemlje zapadnog Balkana nije samo humanitarne prirode, već i to što su “konflikti u regionu u suprotnosti sa širim ciljevima bezbjednosti i prosperiteta u Evropi”.
Glavni kanal kroz koji evropski fondovi idu ka BiH i Balkanu je kroz proces stabilizacije i pridruživanja EU, čiji je cilj, kroz pravni ugovor svake od zemalja sa EU, pomoći zemlji da se kroz individualni napredak i provođenje reformi približi evropskim integracijama.
Boris Jaročević, operativni direktor Delegacije EK u BiH, kaže da je BiH od 2007. godine kroz Instrument pretpristupne pomoći, odnosno IPA program, do sada dobila oko 160 miliona evra. Jaročević kaže da EK nastoji pomoći da se domaće institucije osposobe za efikasno korištenje fondova, kako bi BiH izbjegla probleme kao sa Bugarskom i Rumunijom koje iz godine u godinu više uplaćuju u EU nego što dobijaju novca.
Uplaćivanje novca
Naime, svaka zemlja članica Unije uplaćuje novac u budžet EK namijenjen za različite grantove i programe. Zauzvrat, institucije, organizacije, kompanije i udruženja svake zemlje dobijaju mogućnost da se kandiduju za različite projekte. Jaročević upozorava da ukoliko BiH ne bude spremna da kroz stručnost ljudi i kvalitetne projekte izvuče veliki dio novca, desiće se da će svake godine uplaćivati više nego što će povući iz Unije.
“Normalno je da neke zemlje članice poput Njemačke i Francuske više uplaćuju i manje dobijaju. Ali nije dobro da slabije razvijene zemlje kojima je novac potreban za različite projekte kao na primjer za poboljšanje infrastrukture zbog slabog menadžerovanja programima izvuku malo sredstava”, kaže on.
Sanel Huskić iz ACIPS-a, takođe kaže da BiH mora hitno raditi na tome da bude sposobna da sama upravlja fondovima EU.
“Ako ne bude bilo efikasnih mehanizama, vizije i kvalitetnih projekata, BiH će povlačiti manje novca od onoga što je uplatila”, kaže Huskić.
Kao primjer dobrog planiranja on navodi Irsku, koja je uspjela povući milijarde evropskog novca zahvaljujući postojanju vizije i kvalitetnih projekata. Irci su se, kaže Huskić, fokusirali na dvije oblasti i to na razvoj ljudskih resursa i na muziku. Na ove dvije stavke povukli su oko 60 odsto svih evropskih sredstava koje su dobili.
Jaročević se slaže da BiH mora u narednih nekoliko godina, kada se očekuje da će postati zemlja kandidat za EU, napraviti sistem kako bi zemlja bila efikasna u povlačenju novca iz fondova.
Svi koji su u BiH zainteresovani za povlačenje novca iz evropskih fondova, trebalo bi da se obrate Direkciji za evropske integracije i Ministarstvu finansija BiH.
Jaročević kaže da je nacionalni koordinator za IPA fondove Dragan Vrankić, ministar finansija BiH.
“Često se ljudi obraćaju nama direktno u Delegaciji i pitaju za fondove. Za IPA fondove trebalo bi da apliciraju kod nacionalnog koordinatora za fondove ili da se obrate DEI”, kaže Jaročević. Nezavisne novine
Važniji grantovi, programi i fondovi Evropske komisije:
1. Evropa za građane
Opis: Podrška za pomoć organizacijama koje rade u oblasti aktivnog evropskog građanstva i promociji civilnog učešća
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 215 miliona evra
2. Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava
Opis: EIDHR je program EU za promociju demokratije i ljudskih prava širom svijeta
Trajanje programa: 2007-2010.
Budžet: 482,9 miliona evra
3. Instrument pretpristupne pomoći (IPA)
Opis: Program finansijske podrške za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 11,468 milijardi evra
4. Interreg III B
Opis: Podrška za razvoj transnacionalne saradnje između evropskih regija
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 280 miliona evra
5. Javno zdravstvo
Opis: Podrška koja se dodjeljuje putem programa akcije Zajednice u javnom zdravstvu
Trajanje programa: 2008-2013.
Budžet: 321,5 miliona evra
6. Kultura 2007
Opis: Podsticaj kulturi
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 400 miliona evra
7. Život +
Opis: Podrška za inovativne projekte koji se bave životnom problematikom
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 2,143 milijarde evra
8. Marko Polo
Opis: Podrška komercijalnim projektima koji podstiču konkurentnost
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 740 miliona evra
9. Media 2007
Opis: Podrška evropskoj audiovizuelnoj industriji
Trajanje: 2007-2013.
Budžet: 755 miliona evra
10. Mladi u akciji
Opis: Podrška za afirmaciju evropskih udruženja koja aktivno učestvuju u projektima za mlade
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 885 miliona evra
11. Napredak
Opis: Podrška u okviru opšteg programa Zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidarnost
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 743,29 miliona evra
12. Okvirni program za konkurentnost
Opis: Program za konkurentnost i inovacije
Trajanje programa: 2007- 2013.
Budžet: 3,621 milijarda evra
13. Program za preduzetništvo i inovacije
Opis: Potprogram za podršku inovativnosti malim i srednjim preduzećima
Trajanje potprograma: 2007-2013.
Budžet: 2,17 milijardi evra
14. Program za podršku politici informacione i komunikacione tehnologije
Opis: Podrška informacionoj i komunikacionoj tehnologiji
Trajanje potprograma: 2007-2013.
Budžet: 730 miliona evra
15. Program inteligentne energije Evrope
Opis: Finansijski instrument EU za finansiranje obnovljivih izvora energije
Trajanje potprograma: 2007-2013.
Budžet: 730 miliona evra
16. Osnovna prava i pravičnost
Opis: Program zaštite osnovnih prava i pravičnosti
Trajanje programa: 2007-2013.
Budžet: 542,9 miliona evra
17. Zaštita i borba protiv nasilja nad djecom, mladima i ženama
Opis: Program se odnosi na borbu protiv nasilja nad rizičnim grupama
Trajanje potprograma: 2007-2013.
Budžet: 114,4 miliona evra