BANJALUKA/SARAJEVO, U Bosni i Hercegovini nezaposleno je 58 odsto mladih ljudi, a ukupna stopa nezaposlenosti ide do 30 odsto, podaci su zavoda za zapošljavanje i istraživanja sprovedenih na terenu.
Stoga ne čudi da je svaki dan sve više ljudi mlađih od 30 godina koji napuštaju svoju zemlju, obeshrabreni raznim kriterijumima zapošljavanja, manjkom posla i perspektive.
Prvi problem što nemaju radno iskustvo
“Prvi od problema je taj što nemaju prethodno iskustvo, a poslodavci traže nekoga na koga neće ‘gubiti vrijeme’ na obuku, dok na drugoj strani imaju ‘gotovog radnika’, čija bi produktivnost u startu bila puno veća”, pojasnio je Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT.
Istakao je da problem stvara i neupotrebljivo obrazovanje, jer mladi po završetku školovanja imaju samo teorijsko, ali ne i praktično znanje i vještine.
Kao još jedan od razloga ovog problema Hasan Sejdić, koordinator u Udruženju nezaposlenih u BiH, navodi i pasivnost mladih.
Grabovac je rekao da, s obzirom na to da je generalno nezaposlenost velika i da poslodavci mogu da biraju, mladi ljudi još i teže dolaze do posla, te da je uzrok slaba ekonomija koja ne kreira nova radna mjesta.
“Veoma je bitno stvoriti kvalifikovanu radnu snagu, to jest nekoga ko je po završetku škole obučen da radi”, smatra Grabovac.
Poslodavci bi u tom slučaju, kako kaže, rado zapošljavali mlade ljude, jer dobijaju radnika koji je pun energije i snage, i koji ima elana za rad mnogo više nego neko stariji.
“Mlade djevojke su u još težoj situaciji, jer poslodavci zaziru od mogućeg trudničkog bolovanja, što im prouzrokuje i organizacione teškoće i finansijsko opterećenje”, istakao je Grabovac.
Prema podacima Zavoda za statistiku i zapošljavanje, ukupna nezaposlenost u BiH je veća od 390.000, u Republici Srpskoj oko 138.000, i veća od 252.000 u FBiH. Jelena Popović, dvadesetsedmogodišnja Banjalučanka, već četiri godine je bez zaposlenja, a od kraja srednje škole do danas radila je samo godinu i po i to na crno.
“Ekonomista sam po struci. Poslije srednje škole našla sam posao u jednoj privatnoj firmi u kojoj sam radila godinu i po bez prijave poslije čega sam dobila otkaz jer je gazdi, kako je rekao, posao ‘slabo išao'”, ispričala je Popovićeva.
Kaže da od tada više nije uspjela naći nikakav posao iako je pokušavala na sve načine.
“Ali uvijek se nešto ispriječi, ili poslodavac traži nekoliko godina iskustva u struci ili moraš imati neku ‘štelu’ i poznanstvo”, rekla je Popovićeva.
Sejdić je objasnio da je ovo udruženje nakon istraživanja došlo do zaključka da bi rješavanjem dva ključna problema bila smanjena nezaposlenost.
“Loš rad načelnika opština mnogo nas koči. Većinu njih ništa interesuje, a sa druge strane, imamo grupu načelnika koji su upravo svojim radom i trudom preporodili lokalnu zajednicu i pokazali da se može kada se hoće. Drugi propust su diplomatija i konzularna predstavništa, u kojima se svugdje u svijetu bave privlačenjem investitora i oni su ključna spona između stranih investitora i naših ljudi, a naši apsolutno ništa ne rade”, rekao je Sejdić.
Istakao je da, koliko god bilo propusta vlasti, toliko ima i pasivnosti mladih.
“Pasivnost kod mladih je strašna. Većina sjedi i čeka da im neko da posao”, kaže Sejdić. Ističe da na volontiranje ili na to da rade neke slabije poslove van struke ni ne pomišljaju.
Nezavisne novine