BANJALUKA, Ostvareni nominalni bruto domaći proizvod /BDP/ u Republici Srpskoj /RS/ u 2010. godini je 8.307.000.000 KM, što predstavlja realni rast od 0,8 odsto u odnosu na 2009. godinu, navodi se u Izvještaju o stanju u privredi za 2010. godinu.
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS Željko Kovačević istakao je da je iz analize makroekonomskih, socijalnih i fiskalnih kretanja u 2010. godini vidljivo da RS bilježi blagi privredni oporavak.
“Najveći realni rast BDP-a zabilježen je u vađenju ruda i kamena 11 odsto, prerađivačkoj industriji 4,5 odsto, ugostiteljstvu 3,6 odsto, proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom, gasom i vodom tri odsto, dok je negativna stopa rasta zabilježena u ribarstvu 3,9 odsto, građevinarstvu 7,9 odsto i poljoprivredi 5,7 odsto”, rekao je Kovačević, predstavljajući izvještaj.
Prema njegovim riječima, u 2010. godini najveće učešće u BDP-u imale su industrija 15,8 odsto, trgovina 12,4 odsto, poljoprivreda 10,7 odsto i državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje 9,8 odsto.
Kovačević je naglasio da su ostvarene investicije poslovnih subjekata, čije je sjedište u RS, iznosile 1.436.994.000 KM.
“U strukturi investicionih ulaganja najviše učestvuju državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje 29,1 odsto, trgovina 14,2 odsto i prerađivačka industrija 13,4 odsto”, pojasnio je Kovačević.
On je napomenuo da je stopa rasta industrijske proizvodnje u 2010. godini bila pet odsto, te da je njenom rastu doprinijelo povećanje proizvodnje u oblasti vađenja rude i kamena.
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS je istakao da je u RS u prošloj godini bilo zaposleno 245 000 lica, da je bilo nezaposleno oko 145 000 lica, te da je prosječna neto plata bila 784 KM.
“Prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda u ovoj godini u RS BDP će dostići stopu rasta od 2,2 odsto, što je izuzetan napredak s obzirom u kakvim okolnostima funkcioniše privreda Srpske”, dodao je Kovačević.
On kaže da se u prošloj godini najviše izvozilo u Srbiju 384 miliona KM i Italiju 341 milion KM, a da se najviše uvozilo iz Rusije 948 miliona KM i Srbije 851 milion KM.
“Značajna nesrazmjernost u učešću broja zaposlenih po pojedinim djelatnostima i njihovom učešću u bruto dodanoj vrijednosti ukazuje i dalje na postojanje strukturnih poremećaja u privredi, te nisku produktivnost, odnosno zastarjelost proizvodne tehnologije”, zaključio je Kovačević.