ISTANBUL, Osamnaesta ekonomija svijeta, Turska, koju ponekad nazivaju i evropskom Kinom, predstavlja ekonomsku i političku sponu Istoka i Zapada.
Privredni rast Turske u 2011. iznosio je osam odsto, dok ta cifra za Evropsku Uniju nije prešla 1,5 odsto.
Bruto domaći proizvod (BDP) osamneste ekonomske sile u svijetu po glavi stanovnika porastao je sa 8.255 dolara koliko je iznosio u 2003, na 13.577 dolara.
Stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji prošle godine kretala se oko 9,8 odsto, odnosno dva odsto manje nego prethodne godine. Njen javni dug iznosio je u prošloj godini 39,8 odsto BDP, dok je on za EU dostigao vrijednost od 82,2 odsto.
Za razliku od Kine i Južne Koreje, Turska nije bila u tolikoj mjeri pogođena američkom krizom, ali posljedice dužničke krize u zoni evra imaće daleko veći uticaj. “Turska je brod koji se kreće u punoj brzini i potrebno je dosta vremena da bi se on zaustavio”, tvrde, međutim, francuski ekonomski analitičari.
Turska je u prošloj godini u EU ostvarila 46 odsto ukupnog izvoza. Prema predviđanjima, izvoz Turske u EU u 2012. biće smanjen s obzirom, na prognozu privrednom rastu dvadesetsedmorice koji je ravan nuli.
Uprkos krizi, turska roba, srednjeg kvaliteta, dobro se prodaje na evropskom tržištu, posebno električni uređaji za domaćinstvo ili televizori marke Beko.
Turska privreda ima jako utočište i na domaćem tržištu velikog kapaciteta od 74,7 miliona stanovnika, ali ono što se svakako mora promijeniti je nedovoljno povjerenje domaćih investitora i samih građana koji nerado ulažu svoju ušteđevinu u domaće banke.
Evropske investicije u ovu zemlju predstavljaju 75 odsto stranih investicija, a SAD i zemalja zaliva po 6,1 odsto.
Turska orijentisanost ka Evropi, bar kad je u pitanju ekonomija, više je nego očigledna, što Starom kontinentu, svako može samo da ide u prilog, zaključili su francuski mediji. Tanjug
