BEOGRAD, Gotovo sve domaće banke u Srbiji su na prodaju, ali zbog finansijske krize teško se nalaze kupci.
I u Evropi, banke pokušavaju da opstanu na sve načine, a najčešće spajanjem.
Interesovanje za tržište Srbije je malo, jer i trenutno prisutne strane banke sve teže posluju. Zbog toga se ulagači u bankarski sektor očekuju sa Istoka – Turske i Emirata.
Čačanska banka je svoje akcije iznijela na prodaju, a kao potencijalni kupci se pominju banka iz Turske, kao najozbiljniji kandidat, kao i neke evropske grupe. Čačanska banka je dobra regionalna banka, u kojoj udio od 29,99 odsto ima Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i međunarodna finansijska organizacija IFC ogranak Svjetske banke od 19,98 odsto. Država ima učešće od 28,48 odsto. Ipak, novog vlasnika biraće EBRD, jer je ova institucija poznata po tome što dođe u određenu banku, uloži, a zatim je dobro proda.
Velika banka iz Emirata sa gotovo 70 ogranaka je već trebalo da dođe na tržište Srbije, ali su se razgovori odužili. Ona ne želi da kupi nijednu našu banku, već da samostalno započne poslovanje.
– Vode se razgovori, idu u dobrom pravcu – istakla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. – Očekivali smo da posao tokom ljeta privedemo kraju, ali bankari iz Emirata žele da sa svih strana sagledaju ulazak na tržište.
Upravo zbog odlaganja početka rada ove arapske banke, manje su strane investicije. Očekivali smo oko milijardu, a biće 700 miliona evra.
Od šest domaćih banaka, najveće su Komercijalna banka i Poštanska štedionica. Za prodaju Komercijalne postoji moratorijum do 2015. godine, ali ako se nađe pogodan kupac, to se lako može raskinuti.
Jedino Poštanska štedionica, koja je preuzela tri propale domaće banke zbog svoje specifičnosti klijentele (penzioneri i socijala) neće biti ponuđena na prodaju, već će je država dokapitalizovati.
Srpsko tržište je dosad bila meka za bankare. Sa kamatnim stopama na kredite koje su najveće u Evropi svi bi lako profitirali da kriza nije urušila standard građana i dovela nenaplative kredite na nivo od 3,5 milijardi evra prema zvaničnim podacima, a nezvanično se operiše i cifrom od cijelih pet milijardi evra ili četvrtinom svih odobrenih zajmova.
Trećina banaka koje posluju u Srbiji završiće ovu godinu sa gubitkom. Ovakvo stanje nije baš primamljivo, ali su bankarski interesi različiti. Uvijek se vode očekivanjima i razmišljaju unaprijed.
Ostaju u Srbiji
Nema najava da će neke banke otići sa srpskog tržišta, ali u perspektivi može da se očekuje ukrupnjavanje u bankarskom sektoru, i takav trend postoji u cijelom svijetu, smatra Dugalić. – Postoje nagovještaji da država želi da proda pojedine banke u svom vlasništvu, ali da se postavlja pitanje ko bi sada kupio banke – rekao je on i dodao da bi bilo dobro da država uspostavi mehanizme kojima će spriječiti da se ponove situacije iz prošlosti sa državnim bankama. Novosti