BEOGRAD, Podaci o trgovinskoj razmjeni Srbije sa Evropskom unijom za 2015. godinu, pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste.
“Srbija i dalje iz Evropske unije više uvozi nego što u nju izvozi, ali je za razliku od prve decenije XXI veka, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila između 45 i 55 odsto, situacija sada i kvantitativno i kvalitativno drugačija”, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.
Ranijih godina su najzastupljeniji izvozni proizvod Srbije bile sirovine i poljoprivredni proizvodi u najnižem stepenu obrade (metali, pšenica, kukuruz), dok posljednjih godina počinju da dominiraju automobili, auto-dijelovi i električni aparati.
S druge strane, neophodno je jačati konkurentnost srpske privrede koja i dalje nije dovoljno jaka da izdrži pritisak tržišnih sila koje vladaju u Evropskoj uniji.
“To jedino može da se promijeni ako se proces evropskih integracija shvati kao prilika za dubinske promjene u društvu koje uključuju i potpunu transformaciju privrede, ali i drugačiju ulogu države”, naglašava Lazarević.
Hrvatska je imala izvjesne probleme ulaskom u Evropsku uniju zbog napuštanja CEFTA sporazuma, dok nekim našim preduzećima eventualnu teškoću bi mogao da predstavlja prestanak važenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
“Iz tog razloga je od izuzetnog značaja da se već sada, na vrijeme, a ne u trenutku pristupanja, počne sa pripremama kako bi se maksimizovale velike potencijalne koristi od članstva u EU, a ublažile negativne posljedice”, objašnjava Lazarević.
“Članstvo u Evropskoj uniji Srbiji će donijeti lakši pristup evropskom tržištu, kao i znatno uvećanje evropske pomoći Srbiji – sa 200 miliona na preko 1,5 milijardi evra godišnje. Međutim, da bi Srbija uopšte mogla da apsorbuje ovu pomoć a privreda da maksimalno iskoristi šansu koju dobija ulaskom na tržište EU, neophodno je da, paralelno sa procesom pregovora o članstvu, država konačno razvije sveobuhvatnu strategiju razvoja koja će definisati i njenu ulogu u privredi u narednih 10 godina. Ovakva strategija mora biti donesena kroz transparentan i participativan proces, u kojem će pun doprinos dati, pored državnih organa, i asocijacije privrednika, civilni sektor i think tenkovi, sindikati i univerziteti”, zaključuje Nebojša Lazarević. Beta