– Ugovori za MHE sklapani bez studija o ekonomskoj opravdanosti i uticaju na životnu sredinu
– Najveći projekti ERS, HE „Dabar“ i „Buk Bijela“, u zastoju
– Ekolozi: Uništavaju se rijeke, biljni i životinjski svijet
BANJALUKA – Trećina koncesija u oblasti elektroenergetike u Srpskoj se ne realizuje, dok su mnoge od onih koje su započete trenutno u zastoju. Zajedničko za većinu projekata je da su dozvole davane bez adekvatnih studija ekonomske opravdanosti i uticaja na životnu sredinu, a epilog su ili zakočeni projekti ili suha korita rijeka, uništen biljni i životinjski svijet u cilju ostvarivanja profita pojedinaca.
U oblasti elektroenergetike do sada je u RS zaključeno 157 koncesionih ugovora, a trenutno se realizuje 107, od čega 89 ugovora za male hidroelektrane (do 10 MW), 12 ugovora za srednje i velike HE (preko 10 MW), četiri ugovora za termoelektrane i dva ugovora za vjetroelektrane.
Što se tiče malih hidroelektrana u rad je pušteno njih 27, od čega tri u 2019. godini. Najveći broj ugovora o koncesijama za izgradnju i korišćenje MHE dodijeljen je 2006. godine.
“Tada je bio početak primjene Zakona o koncesijama, te su neki ugovori o koncesijama za izgradnju i korišćenje MHE zaključivani bez adekvatne studije o ekonomskoj opravdanosti projekta, bez izvršene revizije studije o ekonomskoj opravdanosti, te bez adekvatne studije uticaja na životnu sredinu. Uočeni su i određeni nedostaci prilikom određivanja lokacijskih uslova, neusklađenost odobrenih projekata sa prostorno – planskom dokumentacijom, što je sve zajedno dovelo do poteškoća u realizaciji ugovora o koncesijama“, naveli su u Komisiji za koncesije RS.
Međutim, teško se realizuje i izgradnja velikih hidroelektrana kao što su HE „Dabar“ i HE „Buk Bijela“ koje je inicirala „Elektroprivreda RS“.
HE “Dabar” godinu dana čeka izvođača
Iako je takmičarski postupak za izbor izvođača počeo prije više od godinu dana “Elektroprivreda RS” još nije izabrala izvođača radova za projekat gradnje hidroelektrane “Dabar”.
U nadležnim institucijama sve pravdaju epidemijom virusa korona.
“Epidemija koronavirusa, čije je žarište u zemlji potencijalnog Ugovarača, dovela je do toga da je više puta prolongiran rok za dostavu finalnih ponuda u sklopu predmetne nabavke”, navode u Komisiji za koncesije RS.
Dodaju da je, što se tiče HE “Dabar”, u toku izvodjenje radova na dovodnom tunelu.
“Koncesionar je izjavio da je do sada izvršen iskop dovodnog tunela u dužini 9.000 metara i urađena primarna podgrada, što iznosi 50% planiranih radova na izgradnji istog. U toku je procedura eksproprijacije na području akumulacije „Nevesinje“ dok je za ostale objekte rješavanje imovinsko-pravnih odnosa u završnoj fazi. U toku 2019. godine, koncesionar je investirao 22,9 miliona u projekat”, naveli su u Komisiji.
Na čekanju i “Buk Bijela”
Prvobitni plan da ERS gradi HE “Buk Bijela” lani je promjenjen, kada je saopšteno da se u ovaj projekat uključuje i Srbija. Krajem 2019. preduzeću “HE Buk Bijela” pripajaju se “HE Foča” i “HE Paunci” i mijenjaju naziv u “Hidroenergetski sistem Gornja Drina”.
Iako je za taj projekat izdata nova ekološka dozvola, pomaka na terenu još nema, a sve bi dodatno mogla da odgodi žalba Sekretarijatu ESPOO konvencije (Konvencija o procjeni uticaja na životnu sredinu preko državnih granica) koju su podnijeli Centar za životnu sredinu Banjaluka i Aarhus centar iz BiH, zajedno sa organizacijama Green Home i Ozon iz Crne Gore.
„Akumulacija planirane elektrane će se protezati uzvodno, sve do granice sa Crnom Gorom i sada već postoje dokazi da će se, ukoliko dođe do gradnje tog objekta, ostvariti značajni negativni uticaj na ekosistem kanjona rijeke Tare, unutar Nacionalnog parka Durmitor“, saopšteno je ranije iz Centra za životnu sredinu.
EFT uspješan – U Komisiji su naveli da se uspješno relizuje koncesija za TE „Stanari“ koju je dobila Grupacija EFT Vuka Hamovića. Druga koncesija koja je EFT data za HE „Ulog“ bila je u zastoju zbog toga što nisu mogli da o obezbijede kredit iz Kine, ali se navodi da su angažovali sopstvena sredstva za nastavak radova. Zaključno sa 2019. godinom u HE „Ulog“ je prema podacima Komisije za koncesije uloženo 23 miliona evra.
Ekolozi: Uništavaju se rijeke, biljni i živitinjski svijet
Potpredsjednik Centra za životnu sredinu i jedan od pokretača Koalicije za zaštitu rijeka BiH Viktor Bjelić rekao je za CAPITAL da se ne poštuju mnogobrojne mjere koje se definišu prilikom izdavanja dozvola za gradnju energetskih objekta.
„Nadležna inspekcija treba da kontroliše sprovođenje mjera, a tu često dolazi do `mazanja očiju`, odnosno investitori se dovijaju i nalaze načine kako da prikažu da su sve mjere ispoštovane, a one to često nisu. Inspektorat bi nakon provjera trebalo da dostavi zapisnik ministarstvu koje je izdalo dozvolu, a da onda ministarstvo procjeni da li se mjere iz dozvole poštuju i da li je to dovoljno. Međutim, to se ne dešava, posebno kada je u pitanju mjera ispuštanja ekološki prihvatljivog protoka vode“, ističe Bjelić.
Pojašnjava da bi trebalo da se automatski mjeri ispuštanje vode u korita i da se o tome izvještava inspekcija, ali da se to ne dešava.
„Mjerenje je obveza investitora, ali sistem izvještavanja nije uspostavljen i investitori se najčešće izvlače na nedostupnost interneta, odnosno sistema koji može da prihvati te informacije. Česta je situacija da inspektor dođe u kotrolu na branu MHE i zatekne sve u redu, investitor ispusti određenu količinu vode koja zadovoljava propisanu mjeru, ali čim inspektor ode, investitor preusmjeri vodu na turbine i ispušta daleko manju količinu vode nego što je propisano“, tvrdi Bjelić.
Dodaje da je poenta ekološkog protoka vode ta da se obezbijedi biološki minimum vode u koritu koji zadržava funkciju rijeke, održavanja biljnog i živitinjskog svijeta i same morfologije rijeke.
„Ako se ne ispušta dovoljna količina vode korito rijeke počinje da zarasta. Vode Srpske i agencije za vode oblasnog sliva Jadran i Sava treba da kontrolišu korita rijeka i oni to ne rade, ili ako rade onda to nije dostupno javnosti. S druge strane, izvještaji se mogu fingirati na osnovu stanja koje se može namjestiti u vrijeme posjete inspektora, dok je ostatak godine katastrofa. Većina MHE ne poštuju ekološki minimum kad god je voda niska“, ističe Bjelić.
Koncesije za hiroelektrane sporne su i u FBiH, a Nina Kreševljaković iz Udruženja „Aarhus centar u BiH“ posebno ističe projekat izgradnje 15 MHE na rijeci Neretvici.
„Cijeli proces ishodovanja dozvola je prilično sporan i nezakonit i vrši se protivzakonita uzurpacija javnog dobra. Kada se uzme u obzir da se radi o MHE od kojih se dobijaju minimalne količine struje, a posljedice po okolinu su devastirajuće, korito rijeke ostaje potpuno suho jer se rijeka stavlja u cijevi i u većini slučajeva se ne poštuje propis o biološkom minimumu, što je posebno izraženo tokom ljeta, onda se postavlja opravdano pitanje zašto se MHE uopšte grade, zašto se potpisuju ovako štetni koncesioni ugovori“, istakla je Kreševljaković.
Dodala je da je situacija i sa drugim MHE širom BiH vrlo slična.
„Dopuštamo potpunu devastaciju prirode zbog elektrana koje proizvode minimalne količine struje. Osnovni razlog za ova dešavanja su podsticaji koje investitori dobiju za obnovljive izvore energije. U pitanju je ogroman profit za investitore, a minimalna korist za društvo i državu. Pri tome ove podsticaje svi mi plaćamo kroz naknadu za obnovljive izvore energije koja postoji na svakom našem računu za struju“, naglasila je Kreševljaković.
Građani Republike Srpske dali su u prethodnim godinama desetine miliona maraka vlasnicima malih hidroelektrana po osnovu naknade za obnovljive izvore energije, a korist koju je Srpska imala od tih hidroelektrana veoma je upitna, pokazalo je ranije istraživanje CAPITAL-a.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
13 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Додјела и реализација МХЕ представља један од највећих криминала актуелне власти. Концесије се дају намјештањем тендера, гдје се у правилу појављује један унапријед одабрани понуђач. Тамо гдје има више понуђача, а то је ријеткост (само у два три случаја) опет се умапријед зна ко ће добити концесију. Растаљују се министри и њихови помоћници заједно са члановима Комисије за концесије. Зна се десити да се око плијена некада и закрве.
Посебна прича је папирологија. Ништа се са ничим не слаже.
Зато и имамо ситуацију да се за једне услове додијели концесија, а скроз други услови буду при релаизацији.
Један је случај најсвјежији испливао у јавност, мада је он можда и најбаналнији.
Када би се извршила права контрола (пошто права контрола и не постоји) дошло би се до застрашујућих података.
Било би криминала за неколико десетина година процеса.
Умрежили су се представници министарстава (има их неколико надлежних) и разних комисија.
Сви таже и очекују свој дио плијена.
Зато на терену и имамо еколошку катастрофу.
Чак и нека еколошка удружења буду поткована тако да имамо и вукове сите и овце на броју.
Само што трпи народ и природна богатства.
Nemoj da se čudiš. Energetska Mafija vlada energetskim sektorom i ptice na grani znaju. Pa vidite šta Vasković otkriva.
Sve go lopov i kriminalac u sektoru. Da bog mili sacuva. Ko nam krcmi prirodna bogatstva. Zasto drzava i opstine ne grade centrale. Zasto se ljudima odbija kroz struju za vlasnike koji zgrcu milione
Nisu oni prika goli kriminalci. Puni ko brodovi. Obezbijedili i sebe i svojih pet pokoljenja.
Narod je go ali i nemoćan da bilo šta promijeni.
Pošto se svaki izbori pokradu.
Vreće sa glasačkim listićima se mijenjaju kao hokejaši na hokejaškim utakmicama.
Takozvane leteće izmjene.
Jedna vreća se uzme a druga unaprijed spremna stavi na njeno mjesto.
I sv eto radi ko : Pa zna se. Naša mulizia
Sve si u pravu ali ništa se neće promijeniti ni za narednih 100 godina
Ko tacno gradi malu elektranu u selu Glodi i ljudima otima rijeku tako te je tekla milionima godina. navodno neko iz Ministarstva pod tudjim imenom i firmom. Da se ovo provjeri
Eno Drinjača poplavila magistralni put zbog hidroelektrane nepropisno napravljene uz sami asfalt bez dozvole i potpornih zidova
To nije nista sta se desilo uzvodno u Kamenici. Voda razvalila tunel nove male elektrane u izgradnji. Ko se sa Drinjacom poigrao uvijek je na kraju izvlacio deblji kraj. Da su izgradili centralu prije nekoliko godina kada su dobili koncesiju sada ne bi imali taj problem ali oni hoce jeftinu varijantu a ne prave izvodjace
Није то никакав неочекивани фијаско. Све се то знало и раније. Бог гледа одозго и распоређује правду. Ко се мача лати од мача гине, каже једна стара народна пословица
Kost u grlu
Ta skalamerija u Kamenici na rijeci Drinjača pravi je primer prevare, tzv navlakuše. Igra dvostrukog špijuna. znajući da je tender namješten za unaprijed poznatog investitora po principu višestrukog potkivanja, konkurent koji je bio višestruko povoljnije ponuđač, uradio je neizvodljivu varijantu studije izvodljivosti sa tunelom čime je automatski povećana snaga i proizvodnja. Unaprijed odabrani investitor progura tu udicu, kopira tehničko riješenje sa tunelom i krene u izgrsdnju. Tako da ni nakon skoro pet godina ne može da završi tunel. Teren i sastav zemljišta jednostavno ne podnosi kopanje tunela. Sada cijeli tunel moraju obložiti iznutra specijalnim betonom, i s tim su došli tek do pola. Kada se sad voda povuče, a neće dugo zbog podzemnih voda, vidjeće se da je i taj posao bio uzaludan. Jednostavno izgradnja tunela je totalno nerentabilna. Bolje bi im bilo da se vrate svom rešenju sa kanapom, ali to je sad kasno. Ako je tačno da ne plaćaju ujedno izvođače moguće je da im se neko sveti ili ih direktno sabotira. Prihvatili lokalne nesposobne izvođače koje su im nametnuli. Možeš ti potkupiti državu, sudove, ali ne možeš boga i prirodu. Diletanti i kad potkivaju konje ne znaju da sakriju ni konja ni potkovicu. A ni vlasnika konja.
Država i unaprijed odabrani investitor samo su učinili uslugu konkurenciji. Spasili su je ogromnih gubitaka. Ne mogu se centrale graditi bez ikakvog iskustva, a ovi početnici ga nisu imali. Svako treba da radi posao koji zna i za koji je osposobljen. Vidila žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu. I eto šta bi.
Šta je sad ovo. Ako je tačno svaka vam čast
Ne postoji u RS koncesija za male hidroelektrane koja je regularno izgradjena. Prema prvobitno donesenoj odluci, projektu, ekoloskoj dozvoli…
Za jedan obicni rucak clanovi ministarstava i komisija zazmire na oba oka da bi investitori mogli da rade sta hoce