BEOGRAD, Posao je tokom dvije udarne godine ekonomske krize u Srbiji, od oktobra 2008. do oktobra 2010, izgubilo najmanje 440.000 ljudi, procjene su Međunarodnog monetarnog fonda. Brojka je daleko veća od naše zvanične evidencije, jer je među njima 245.000 zvanično zaposlenih, dok je preostalih, ravno 195.000, radilo u – „sivoj“ zoni.
Brojčano bilans je najgori u industriji. Ona je upošljavala oko 526.000 radnika, a dvije godine kasnije zvanično zaposlenih je ostalo 447.000. To je pad od čak 79.000, što je 14,9 odsto. Procentualno, najviše se „urušio“ agrarni sektor. Nekada je u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu radilo oko 232.000 ljudi. Oktobra 2010. u tom poslu je ostalo 163.000 zaposlenih. Broj je smanjen za 69.000, što je čak 29,9 odsto. Trećina ljudi, koja je živjela od njiva, šuma i voda, ostala je bez posla.
I zanatstvo je pretrpelo ozbiljan udarac. Ono je do oktobra 2008. godine upošljavalo oko 463.000 radnika. Krizu je u radnom odnosu preguralo 389.000 njih. Sektor je smanjen za 74.000 ljudi, što je 16 odsto.
Gubitnici su i zaposleni u trgovini na veliko i malo. U ovoj djelatnosti je radilo 357.000 radnika, do oktobra prošle godine brojka je spala na 302.000. Gubitak 55.000 radnih mjesta čini 15,4 odsto sektora. Ono što je bilo vidljivo i bez ikakve statistike jeste kolaps građevinske industrije. Pretočeno u brojke, kriza je izbrisala 30.000 radnih mjesta. U građevini je radilo 121.000 ljudi, a poslije dvije godine posao je zvanično imala 91.000 njih, što je za 25,3 odsto manje. Novosti
Trećina bez posla u agraru
