Termelektrane u BiH „na infuziji“, neophodne investicije u obnovljive izvore

NEUM – Većina termoelektrana u BiH živi na infuziji i njena energetska stabilnost zavisi od novog investicionog ciklusa koji treba ići u pravcu dekarbonizacije, odnosno biti baziran na obnovljivim izvorima energije, poručeno je danas sa Energetskog samita u Neumu.

Ekspert za energetiku i predstavnik USAID EPA Ognjen Marković rekao je da dekarbonizacije energetskog sektora nema bez obezbjeđenja energetske sigurnosti.

„Ako izuzmemo TE „Stanari“, BiH više od 50 odsto električne energije proizvodi iz termoblokova na ugalj. Najmlađi blokovi su stari preko 30 godina, većina ih je od 40 i preko 40 godina. Neki od tih blokova žive na infuziji i pitanje naše sigurnosti je pitanje novog investicionog ciklusa za BiH. Bez toga, nema energetske sigurnosti. Kad već idemo u novi investicioni ciklus, onda je logično, a i preuzeli smo te obaveze, da idemo u pravcu dekarbonizacije, odnosno obnovljivih izvora energije“, rekao je Marković.

Kazao je da bi po nekim procjenama u narednih desetak godina trebalo napraviti 2.000 megavata novih kapaciteta.

„To je ogromno i zahtjeva i podršku vlasti i finansije. Ali bez tih investicija, naša priča o energetskoj sigurnosti pada u vodu. Najveći izazov za to je donošenje odluke da BiH ide u tom pravcu i da kaže se do određene godine zatvaraju rudnici“, rekao je Marković.

Direktorica programa za Zapadni Balkan AIRE centra  Biljana Braithwaite kazala je da BiH ima veliki potencijal za obnovljive izvore energije koji je neiskorišten.

„U javnosti se neopravdano stvara utisak da je struja iz obnovljivih izvora skupa. Međutim, ona je već sada konkurentna onoj iz fosilnih goriva zbog toga što će se plaćati porez na ugljenik“, kazala je Braithwaite.

Dodala je da je remetilačkli faktor za neiskorištenost potencijala u oblasti obnovljivih izbora i regulativa kao i subvencije koje se daju za obnovljive izvore, a ne govori se o cijeni fosilnih goriva.

„Fosilna goriva nisu jeftina, a tu je i cijena koju građani i zdravstveni sistem plaćaju zbog velikog zagađenja.Većina TE na ugalj u BiH završava svoj vijek za pet godina i momenat je za novi investicioni ciklus, a svi pokazatelji govore da treba ići u pravcu obnovljivih izbvora energije“, naglasila je ona.

Odgovarajući na pitanje koliko ukrajinska kriza može uticati na usporavanje priče oko prelaska sa uglja na obnovljive izvore, ona je rekla da je to rizik, ali da kriza traje suviše kratko da bi se moglo govoriti o dugoročnim posljedicama.

„Činjenica je da je ovo jedan proces koji je nemoguće zaustaviti“, kazala je ona.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je ograničenje fosilnih goriva proces u koji je i BiH morala da uđe, ali da BiH teško može da odgovori tom zadatku kao, na primjer, Velika Britanija.

„Očekujem da će evropske države biti u obavezi da pomognu nerazvijenim državama, kakva je BiH, da lakše prođu kroz ovaj proces i da se mi u tom procesu ne oslanjamo samo na vlastite izvore iz kojih ćemo to finansirati. Mi trenutno imamo ugovoreno i u fazi izgradnje energetske objekte vrijedne oko 2,1 milijardu KM. Do kraja godine će biti dodijeljeno još nekoliko koncesija za solarne i vjetroelektrane koje mogu biti završene najkasnije u narednih pet godina. Naravno da tu ima određenih ograničenja. Mi ograničenje vidimo u prenosnoj mreži. Zato nam je potrebna kompanija „Elektroprenos“ koja mora da se hitno konsoliduje“ rekao je Đokić

Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Nermin Džindić rekao je da se energetska tranzicija  mora sprovesti i da to nije stvar da li to BiH želi ili ne.

„Međutim, mi to moramo raditi tako da osiguramo energetsku stabilnost na socijalno prihvatljiv način. Po našim procjenama, u naredne tri godine biće uloženo oko 1,5 milijardi KM u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i ono što posebno raduje je što će 50 odsto tih sredstava biti iz privatnog sektora“, rekao je Džindić.

Energetikars.com: Marina Čigoja Ljubojević