BEOGRAD – U januaru i februaru prošle godine direktne strane investicije u Srbiji su iznosile 422 miliona evra, a ove godine samo u januaru i prvoj dekadi februara one iznose 320 miliona evra, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
“Samo za taj kratki period smo uporedivi sa prošlogodišnjom rekordnom godinom”, naglasila je ona na februarskom predstavljanju izveštaja o inflaciji, odgovarajući na novinarsko pitanje o tome kako da odbrana dinara ne bude skupa.
Ocijenila je da je očigledno da se odbrana dinara isplati i da je zapravo riječ o investiranju u stabilnost.
Generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS Nikola Dragašević je naveo da nije bilo energetske krize Srbija bi i u prethodnom periodu nastavila da kupuje devize na tržištu.
Guverner Tabaković je istakla i da je Srbija i NBS obezbijedila onima koji rade u Srbiji, a imaju osnivače u inostranstvu da svojim osnivačima akcionarima van Srbije isplate 1,17 milijardi dividendi, bez ikakvih ograničenja
“To je dodatni pokazatelj poverenja u Srbiju. Sa ovakvim trendom otvaranja fabrika i novih radnih mesta ocekujemo da ćemo se ponovo vratiti trendu popunjavanja deviznih rezervi i kupovini zlata čija cena ponovo raste i juče je bila oko 1.900 dolara za uncu”, navela je ona.
Na pitanje novinara o najavama Američke Federalne rezerve (FED) o povećanju kamata i mogućem uticaju na Srbiju Nikola Dragašević je rekao da povećanje osnovne stope FED još nije počelo i da i Srbija kao i ostali svijet prati odluke njihovog komiteta.
“Sve centralne banke će pratiti njihove odluke i globalna kretanja kapitala i shodno tome odlučivati o svojim stopama”, rekao je on.
Dodao je da će sadašnja stabilnost Srbije biti nastavljena i da se ne bilježi da strani investotori izlaze, već da su i dalje zainteresovani za dinarske hartije od vrijednosti.
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je ukazala da je struktura duga sada povoljna, jer je udio evra u njemu mnogo veći nego dolara.
Tako je u odnosu na 2016. godinu kada je učešće dolara u dugu bilo oko 30 odsto, ono sada smanjeno na oko 10 procenata. Tanjug