NJUJORK, Na svjetskim su berzama sredinom sedmice cijene akcija oštro pale, zbog straha ulagača da će dužnička kriza zahvatiti i Italiju, ali do kraja sedmice situacija se smirila pa su berzovni indeksi nadoknadili sve gubitke.
Na Wall Streetu je ove sedmice Dow Jones skočio 1,4 odsto, na 12.153 boda, a S&P 500 0,8 odsto, na 1263 boda. Nasdaq je oslabio 0,3 odsto, na 2678 bodova.
Prijedlog Berlusconija da se održe prijevremeni izbori, a ne da se formira privremena vlada, izazvao je u srijedu veliku nesigurnost i skok prinosa na italijanske obveznice na 7,50 odsto, najviši nivo od uvođenja evra.
To je izazvalo oštar pad cijena akcija jer se prinos od sedam odsto smatra kritičnim, dugoročno neodrživim troškom finansiranja. Nakon dosezanja tog nivoa, Grčka, Irska i Portugal zatražile su svojevremeno pomoć od EU-a i MMF-a. Italija je prevelika da bi je takva pomoć spasila.
Kriza u Italiji ponovno je uzburkala evropsku političku scenu. Pojavile su se špekulacije da njemački i francuski čelnici razmatraju drastične planove, među kojima i onaj o stvaranju čvršće povezane, ali manje evrozone, što je takođe negativno uticalo na tržišta, pa su u srijedu cijene akcija na najvećim svjetskim berzama potonule više od tri odsto.
“Evropa se pomakla sa grčke krize, kojom se može upravljati, do znatno većeg izazova u Italiji. Sada su potrebna radikalna rješenja da bi se podržala tržišta. Što god da se poduzme, Evropa neće izbjeći recesiju”, kaže analitičar u HSBC-u Frederick Neumann.
Ipak, krajem sedmice tržišta su se smirila jer se očekuje da će Berlusconija, koji je u sinoć podnio ostavku, na čelu tehnokratske vlade zamijeniti bivši evropski povjerenik Mario Monti.
Kriza u Italiji sasvim je u drugi plan gurnula grčke dužničke probleme, jer bi kolaps trećeg po veličini evropske privrede izazvao znatno veće štete finansijskom sistemu nego grčka kriza.
I Grčka je krajem sedmice napravila korak naprijed u rješavanju dužničke krize. Na čelo privremene vlade, koja će zemlju voditi do prijevremenih izbora u februaru iduće godine, imenovan je bivši potpredsjednik Evropske centralne banke Lukas Papademos.
Njegova bi vlada trebala provesti proces ratifikacije nove međunarodne pomoći i usvojiti mjere štednje, čime bi se izbjegao bankrot te članice evrozone.
Na smirivanje grčke drame pozitivno je uticala i poruka ministara finansija evrozone da će Ateni odobriti iduću ratu kredita, ako će se provoditi mjere štednje dogovorene s inostranim kreditorima.
I na evropskim su berzama cijene akcija ove sedmice porasle. Londonski FTSE ojačao je 0,3 odsto, na 5545 bodova, dok je frankfurtski Dax porastao 1,5 odsto, na 6057 bodova, a pariški CAC 0,8 odsto, na 3149 bodova.
Na Tokijskoj je berzi Nikkei potonuo 3,3 odsto, na 8514 bodova. Hina
