BEOGRAD, Građani Srbije sa pet milijardi duga prema bankama spadaju u manje zadužene u poređenju sa svojim susjedima, ali se posljednjih godina intenzivno zajme. Svaki stanovnik naše zemlje duguje oko 650 evra, a svaki zaposleni oko 2.200 evra. To, kako kažu i nadležni i neki ekonomisti, nije mnogo, ali zabrinjava to što sve više građana ima problem da otplati uzeti zajam.
Trenutno su najzaduženiji Hrvati i Grci, i oni i pored krize nastavljaju da se zajme. Svaki građanin Hrvatske duguje oko 4.000 evra, a svaki zaposleni u ovoj zemlji 10.000 evra. U Grčkoj dug prema bankama po stanovniku je narastao na 8.100, a po zaposlenom 14.000 evra.
Najveći rast kredita imaju Makedonija, Crna Gora i Rumunija. U strukturi povećanja zaduženosti, najvećim dijelom su zastupljeni stambeni krediti i krediti za refinansiranje. Ali zemlje sa najvećim povećanjem zajmova imaju i najveće probleme sa neredovnim otplatama kredita.
– Građani Srbije ne mogu više da se zadužuju, ne zato što ne bi htjeli, nego zato što imaju mala primanja, a propisi su takvi da postavljaju granice – kaže Goran Nikolić, ekonomista. – Restriktivna politika NBS ograničava rate na 30 do 50 odsto od zarade, zavisno od vrste zajma i valute u kojoj se zadužuje stanovništvo. Uz to imamo i Kreditni biro koji evidentira svako zaduženje, tako da se propisane granice ne mogu zaobići.
Briga
Najveća opasnost u budućnosti, prema mišljenju ekonomista, za sve zemlje u regionu je neravnoteža kreditne zaduženosti i rasta prosječnih plata. Mnogi građani, a naročito oni koji su uzeli indeksirane zajmove, mogu da se suoče sa problemom u otplati kredita. Novosti
Svaki Srbin duguje 650 evra
