LONDON, Oko 350.000 ljudi je zaposleno u finansijskoj metropoli EU – Londonu. 
Zbog bregzita bi ova radna mjesta morala da budu izmeštena u druge članice EU. U Frankfurtu, koji bi od toga mogao dobro profitirati, se već raduju.
Svejedno da li su velike međunarodne banke u Londonu pripremile produženje radnih ugovora ili još na to čekaju: pred razmaženim bankarima u centru Londona i finansijskom distriktu Canary Wharfzbog bregzita su nastupila teška vremena – preti ukidanje više od 100.000 radnih mesta.
To je mračni scenario jedne studije Pricewaterhouse Coopers o implikacijama izlaska Velike Britanije iz EU na finansijsku branšu.
Jedan od najjačih argumenata za evropski finansijski centar London bio je do sada ‘Passporting’, ustupak koji su Britanci izvojevali u žilavim pregovorima sa EU.
Taj tzv. pasoš za finansijska tržišta EU, koji ima samo Velika Britanija, koriste prije svega Švajcarci i američke banke, kako bi iz Londona prodavali svoje finansijske usluge celoj Evropskoj uniji.
Prednost koju pri tome imaju je da se mogu pridržavati labavih britanskih pravila na finansijskom tržištu, a ne puno strožijih zakona koji vladaju na starom kontinentu.
Još jedan zavodljiv sporedni efekat, pre svega iz ugla američkih Investicionih banaka, bio je što su recimo banke Goldman Sachs ili JP Morgan u Londonu mogle da zaobiđu zakon koji je posebno jak u Nemačkoj i Francuskoj i koji štiti zaposlene od otkaza. Ali sa bregzitom je sada takva praksa okončana.
Passporting
“Kada Velika Britanija uskoro ne bude članica zajedničkog Evropskog tržišta, onda ni finansijski centar Londona neće moći zadržati pasoš za ulazak na finansijsko tržište EU”, najavio je šef Centralne banke Francuske i član Vijeća Evropske centralne banke Fransoa Vileroj de Galu.
Niko ozbiljno ne pomišlja da će u kratkom vremenskom roku na desetine hiljada radnih mesta iz Londona biti prebačeno u Frankfurt, Pariz ili Dablin.
Pa ipak London, kao “EU-kopča” za američku finanijsku branšu ili za velike švajcarske banke, nakon što se sprovede bregzit, neće više imati smisla.
“Pored toga će finansijska politika EU, nakon izlaska Britanaca, biti jače centrirana i usmerena na evro”, smatra Džonatan Hil.
Evropski komesar za finansije – Britanac koji je nakon referenduma o bregzitu podnio ostavku, u intervjuu za Fajnenšl tajms ističe da će u budućnosti na snazi biti strogi njemački i francuski zakoni, kojima se regulišu finansijska tržišta.
I planirano jedinstveno evropsko finanijsko tržište sada će snažnije biti vezano za interese evrozone, vjeruje Hil.
10.000 radnih mesta iz Londona u Frankfurt?
“Nakon izlaska Velike Britanije iz EU, institucije “evrozone” neće više tolerisati da se veliki dio finansijskih transakcija obavlja u inostranstvu”, naglasio je nedavno Kristijan Nojer, bivši potpredsednik Evropske centralne banke.
Ta banka već duže vrijeme pokušava da pod svoj nadzor stavi sektor koji određuje kamate i kamatne stope.
Ovaj globalni sektor finansijskog biznisa je težak 383 milijarde evra, procjenjuje Banka za međunarodno finansijsko poravnanje (BIZ) koja je praktično najviša instanca odnosno Centralna banka svih pojedinačnih Centralnih banaka.
Polovina tog biznisa se odvija preko jednog ogranka odnosno filijale Londonske berze.
Frankfurt na Majni bi mogao profitirati izmještavanjem ovog sektora čak i ako se uzme u obzir planirana fuzija Nemačke berze sa Londonskom.
Nekoliko hiljada radnih mesta će biti prebačenio u Frankfurt, ubjeđen je Hubertus Vat, iz Frankfurt Main Finance, koji ponudama na svojoj internet stranici nastoji pridobiti one koji žele preseljenje.
Vat kaže da je u poslednjih nekoliko mjeseci dobio konkretne zahteve međunarodnih kompanija i preduzeća.
U roku od pet godina bi na taj način u Frankfurt iz Londona moglo biti prebačeno od 1,5 do 2 posto radnih mesta u finansijskom sektoru, kaže Vat i dodaje: “A to bi bilo najmanje 10.000 radnih mjesta.”
Za Džona Krijana, šefa Deutsche Bank, Frankfurt bi bio prva destinacija, prvi izbor, ako dođe do prebacivanja 8.000 radnih mesta koje ova banka ima u Londonu.
“Ako već treba da se selimo, onda za nas u obzir dolazi samo Frankfurt.”
Međutim ne razmišljaju sve banke tako. Dablin kod američkih finansijskih koncerna mjesecima pokušava da se profiliše i poziciona kao finansijski centar engleskog govornog područja.
Švajcarska banka Credit Suisse je prije pola godine svoj biznis sa Hedž fondovima prebacila u irski glavni grad.
Ali su zato na hiljade radnih mjesta ove banke iz finansijskih razloga prebačeni u poljski Vroclav, koji je na karti međunarodnih finansijskih centara do ovoga momenta više postojao kao neka tamna mrlja. B92